Бранич

ИМА ЛИ МЕСТА ПРИМЕНИ ПРОПИСА §§ 324. и 325. К. 3. итд. 53

обезбеди и штити своје потраживање како при закључку зајма тако и после. Сем тога начелним фаворизирањем прибавиоца залоге туђе ствари иде се на руку прикривању кривичних радњи залагача, јер се при неовлашћеном залагању туђе ствари често крије каква кривична радња, чији траг виновник може најлакше залагањем затурити. . . * Истина, кредит је Јак фактор у помагању привреде и промета; али кредит са залогом покретности, који извлачи робу из промета и који редовно стаје врло скупо, није ни издалека толико спасоносан за привреду, да се ради заштите залагања туђе ствари неправедно руши право приватне својине. * Судија не треба да суди противно закону, већ има да поштује вољу законодавчеву, коју судија има да црпи из самих речи закона; а само на случај, да је закон нејасан, има да примени тумачење. Сам § 8. гр. з. на који се г. професор позива и који гласи „Смисао закона нико да не изврће и криво да не тумачи. Сваки да пази на речи и њихово право значење, па ако му се не би тако разумети дало, онда нека погледа на друге подобне законе..." забрањује судији истраживање неке основе здравог разума и природне правице противу садржине текста закона, ако је исти јасан. Јер, кад је закон јасан по речима г. професора Живојина Перића, судија је један пуномоћник државе који има да врши вољу свога властодавца. Закон је највиша сила, па кад је он јасан, не може га судско тумачење оборити. Право савесног залогопримца треба без обзира на поштење залагача заштитити на случај залагања новца или исправа на доносиоца, за које је закон у § 222. забранио тражење повраћаја по праву својине, јер се оне не могу распознати; али за остале покретне ствари, које се могу распознати наш грађански законик признаје сопственику право, да може тражити скинуће заложног права, кад је исту заложило треће неовлашћено лице. Код случаја залагања туђе ствари поверилац мора вратити правом сопственику залогу, ако је савестан; ако није савестан, може поред тога да одговара за кривично дело из § 333. Крив. законика, јер се при неовлашћеном залагању туђе ствари често крије каква кривична радња залагача.

Миодраг Михаиловић, судија Окружног суда — Пирот. ИМА ЛИ МЕСТА ПРИМЕНИ ПРОПИСА §§ 324 1® 32.5> КРИВ. ЗАК. И НА ДЕЛО УТАЈЕ 133 §§ 319 К. 3. Државно тужиоштво у Пироту тужбом од 13. XI. 1937. год. Кт 187. оптужило је А... из Врандола, зато што је у међувремену од 15. марта 1924. год. до 19. априла 1929. год., као одређени старалац оштећене Косаре, ћерке покојног му брата Манојла, са којом је у времену извршења дела био у заједници живота, примио на име инвалидске потпоре 9512. динара, па је ту суму против-