Бранич

ПРИТВОР И ИСТРАЖНИ ЗАТВОР ПРЕМА ВОЈНИМ ЛИЦИМА итд. 63

тражни затвор (§ 118)". Као што се из овога види притвор је превентивна мера, а карактеристика му је та што је провизоран, због чега може бити наређен и од ненадлежне власти (§ 116). За истражни затвор, међутим, он на стр. 297 истог уџбеника каже: „Истражни затвор је лишење слободе окривљеника или оптуженика у току поступка судском одлуком у циљу провођења кривичног поступка или у циљу обезбеђења извршења казне. Разлика између притвора и истражног затвора је очигледна. Докле се први може наредити и без предлога за кривично гоњење, дотле се други може наредити тек пошто је од стране државног тужиоца стављен предлог за отварање истраге и пошто је она поведена, или ако истраге нема, пошто је поднета непосредно оптужница. Притвор сем надлежног судије може наредити и ненадлежни судија, па и полициска власт, док се истражни затвор наређује само судском одлуком". Према овоме, дакле, истражни затвор према једном лицу може наредити само надлежна судска власт, а никако и ненадлежна, као што је то случај с притвором, и, што је најглавније, истражни затвор претпостављла увек претходно отпочињање кривичног поступка од стране надлежне судске власти по предлогу државног тужиоца. Због тога ћемо прво говорити о притвору војних лица, а затим и о могућности наређивања истражног затвора према њима од стране грађанских власти. Према 2 од. § 114 Законика о судском кривичном поступку „на делу затеченог може свако ухватити" и предати надлежној власти. А према 1 од. § 116 истог Законика и ненадлежни судија и полициска власт могу да нареде да се притвори онај који је сумњив да је учинио кривично дело у случајевима предвиђеним у § 113 Законика о судском кривичном поступку, у циљу да се притворени спроведе надлежном суду, ако је иначе с одлагањем скопчана опасност тако да није могуће раније од надлежног судије затражити судску наредбу о притвору. Из овога излази, дакле, да само притварање осумњиченог лица још не значи формално отпочињање извиђаја, односно кривичног поступка, и преузимање извесне надлежности. Из овога, даље, проистиче логичан закључак, да би грађанске власти имале право за време мира да притворе једно војно лице, не само због злочинства, које је учинило пре ступања у војску, или кад настане који од случајева поменутих у § 113 бр. 3, као што то предвиђа одредба 1 од. § 120 Законика о судском кривичном поступку, већ и због ма кога другог кривичног дела, само ако настане ма који случај предвиђен у § 113 поменутог Законика, дакле и онда кад је на самом делузатечен § 113 бр. 1); кад се крије или се спрема на бегство (§ 113 бр. 2) и кад особите околности оправдавају бојазан да ће осумњиченик поновити кривично дело или да ће извршити покушано или да ће учинити дело којим прети (§ 113 бр. 4). Разлози који нас руководе да мислимо на грађанске власти за време мира могу притворити војно лице које је учинило кривично дело без саучешћа грађанских лица, поред случајева предвиђених у 1 од. § 120 Законика о судском кривичном поступку,