Бранич

ПРИТВОР И ИСТРАЖНИ ЗАТВОР ПРЕМА ВОЈНИМ ЛИЦИМА итд. 65

Питање је само то, да ли би грађанске власти у наведеним случајевима имале право да притворе и официра, пошто § 58 Законика о поступку војних судова у кривичним делима говори само о хватању" подофицира и редова? По нашем мишљењу у наведеним случајевима грађтнске власти имале би право да притворе и официра. Овако са разлога, што се у 1 од. § 120 Законика О С удском кривичном поступку говори уопште о притварању „војних лица", а према § 6 Војног кривичног законика као војна лица сматрају се и официри. Па пошто у § 58 Законика о поступ« ку војних судова у кривичним делима није ништа речено о официрима, већ само о подофицирима и редовима, из чега излази да он забрањује притварање официра, то значи да је § 58 поменутог поступка у погледу притварања официра од стране грађанских власти у противности са 1 од. § 120 Законика о судском кривичном поступку, те у смислу чл. 9 Закона којим се стављају на снагу и уводе у живот Кривични законик, Законик о судском кривичном поступку и Закон о извршивању казни лишењем слободе важи одредба 1 од. § 120 Законика о судском кривичном поступку. А сад да видимо да ли и у којим случајевима грађанске власти могу да нареде истражни затвор према војним лицима у случају да учине кривично дело без саучешћа грађанских лица. Као што смо напред видели, грађанске би власти могле у смислу 1 од. § 120 Законика о судском кривичном поступку да нареде истражни затвор према војним лицима: 1) — због злочинства које учине пре ступања у војску, 2) — или кад наступи који од случајева поменутих у § 113. бр. 3. Према 1 од. § 119 Законика о судском кривичном поступку против једног лица може се наредити истражни затвор ако постоји који од случајева поменутих у § 113 бр. 2, 3 и 4, но с тим да је државни тужилац учинио предлог за отварање истраге и да је она отпочета. Међутим државни тужилац ће моћи да учини предлог за отварање истраге само онда ако су грађанске власти надлежне уопште за вођење истраге. А да ли су грађанске власти за време мира надлежне за вођење истраге према војном лицу због злочинства, или уопште кривичног дела, које је учинило пре ступања у војску? Сходно § 11 Законика о поступку војних судова у кривичним делима и §§ 6 и 7 Закона о устројству војних судова, војни судови су надлежни за суђење војним лицима за сва кривична дела која изврше. Истина у поменутим законима није нигде изрично речено, али се наведени параграфи тако тумаче, да су војне власти и војни судови надлежни за извиђање и суђење и оних кривичних дела која су војна лица учинила пре ступања у војску, под условом да се односно војно лице још налази у активној војној служби кад се води истрага за наведено дело или кад му се за исто суди. На овом гледишту стоје не само војни судови, већ и грађански судови. За доказ тога навешћемо решење Београдског Апелационог суда од 3 јуна 1936 године Кнпа 40013135, којим је поништена пресуда Окружног суда у Крушевцу од 23 јануара 1935 год. Кзп. 2773/31, којом је потпоручник Н. Н. ослобођен од оптужбе државног тужиоца због дела из § 276 Кривич-