Бранич

118

,Б Р А Н И Ч"

грађ. законика. Закупнина је саставни део уговора о закупу и његов битан елеменат који је неопходан за постојање дотичног правног посла. По § 680. грађ. законика тек онда кад се стране сложе за ствар и цену потребну за плаћање саме употребе ствари, погодба је готова. Дакле све дотле док се закупнина не фиксира нема ни уговора о закупу. Да би била што јаснија слика саме закупнине као саставног дела закупа, видећемо шта је и закуп. По дефиницији нашег грађ. законика, коју је усвојио и Закон о таксама, закуп је такав уговор, којим једна страна уступа другој извесну непотрошну ствар да се са њоме користи односно служи за неко извесно време уз једну унапред одређену цену. Та цена, јесте закупнина, која треба да се плати за употребу једне одређене ствари. Главна и битна карактеристика овог правног посла јесте употреба једне непотрошне или боље рећи незаменљиве ствари за једно одређено време, после кога времена закупац враћа ствар неповредну, дакле „ у оном стању у коме ју је примио" — § 687. грађ. зак. То враћање ствари чини њену употребу привременом односно временски ограниченом. И закуподавац не само што добија натраг своју ствар, већ прима и цену—закупнину — којом му је плаћена употреба ствари. Код ове врсте правних послова једна уговарајућа страна има двојаке користи: прима закупнину и најзад добија натраг своју ствар. У изналажењу разлике која постоји између закупнине и куповне цене, објаснићемо и правни појам ове последње. Куповна цена јесте она сума новаца која се даје као нак.нада за ствар прибављену у својину. Дакле, цена као састазии део уговора о куповини и продаји редовно прати овај правни посао, који се знатно разликује и по свом карактеру и по својој правној природи од уговора о закупу. Та разлика која посастоји између ова два правна посла најбоље се да уочити у ■томе: што код куповине продавац преноси на купца својину од продате ствари и зато добија одговарајућу вредност у новцу, док код закупа закуподавац уступа закупцу само употребу закупљене ствари и то за једно одређено време. Иако неки тврде да је закуп продаја употребе ствари и да због тога много личи на правни посао куповине и продаје, ипак међу њима постоји знатна разлика, као што је то напред изложено. Та разлика која је толико очигледна између уговора о ^зДупу и уговора о куповини и продаји, када се један и други посматрају сваки за себе, следствено се показује и између купуно одвојена појма, који се не могу један у другом садржаповне цене и закупнине. Ово су и у теорији и у пракси два потвати, нити један другог замењивати. Сам Закон о таксама прави разлику између закупнине и куповне ценг. Тако док о овој последњој говори у Тар. бр. 12дотле о закупнини говори у Тар. бр. 14. По овој законској одредби закупнина је она накнада у новцу која се даје закуподавцу за употребу и коришћење закупног добра. Према том стварном износу закупнине наплаћује се и прописна такса,