Бранич
128
,Б Р А Н И Ч"
Саслушањем туженика као странке доказано је да се је он споразумео са тужиоцем, да му плаћа хонорар по предметима по којима му буде тужилац издејствовао какво примање и то 10% од примљене суме до десет хиљада вредности, а 5% од примљене суме преко десет хиљада динара. Даље саслушањем туженика доказано је, да је било примања само по предметима под 1, 2, 4, 6, 8 и 9 и то у оном износу у коме је то напред изложено у наводима тужене странке односно у тужби за предмет под 9. Напослетку саслушањем туженика као странке доказано је, да је тужилац у своме хонорару по предмету под (9) раније измирен. Овим и оваквим казивањима тужениковим суд је поверовао прво стога што се они слажу са изјавом сведока Андервалда Божидара о истој ствари саслушаног, и друго, стога што се из писмена приложеног у поднеску бр. 5 види, да је тужилац по сличним пословима наплаћивао хонорар од туженика на бази процента, који је туженик у својој речи изнео и који је напред у образложењу ове пресуде излож'ен. Према оваквом утврђеном чињеничком стању, тужиоцу, од туженика, могао би да се досуди хонорар за послове наведене у износу од 2.327.дин. Али како је тужиочево потраживање за наплату овог хонорара по § 928. б) грађ. зак. застарело, сем оног по предмету под 6) и то у погледу послова означених под „И", а туженик се је на ту застарелост позвао, то је суд тужиоцу од ове суме досудио само суму од Дин. 180,— колико му припадан аиме награде за написаних шест опомена упућених дужнику Предрагу Јовановићу, рачунајући сваку опомену по 30.— дин. (тридесет) —• §§ 21. и 708. грађ. зак. Ову застарелост суд изводи из чињенице, да је тужилац тужбу за наплату овог хонорара поднео 25. јуна 1936. год., а међутим његов хонорар потиче из доба на годину и више дана пре тога и то: по предмету под 1) из 1933. год., по предмету под 2) из 1932. год., по предмету под 4) из 1934. год., по предмету под 5) из 1932 год. по предмету под 6) и то за послове под а, б, в, г, д, ђ, е, ж, з делом из 1932 год. и 1933 год. а делом из 1934 и 1935 год. Што значи да је тужилац наплату хонорара тражио после рока одређеног у § 928. грађ. зак., а то је после годину дана од дана свршених послова, под предметима под 1, 2, 4, 5, 6, и 8, те му је са тог разлога застарело и право на тужбу за наплату тог хонорара. На досуђену суму од 180.— дин. суд је туженику досудио на име парничних трошкова износ од 279.— дин. При одређивању оволике суме суд је имао у виду § 145. грпп., а да на име да је тужилац од свог потраживања у 28.580.— дин. успео само за суму у 180.— дин., те је ту суму досуђену у суд узео за основ при обрачуну парничних трошкова имајући у виду и „правилник о наградама адвокатским". По призиву тужиоца, Апелациони суд у Београду закључком од 28. маја 1937. год. Рек. 472. укинуо је закључак Окружног суда, са разлога: „Да се призивом напада пресуда првог суда као неправилна и на закону носнована, јер је донета на неисправном утврђеном чињеничком стању, и непотпуности првостепеног поступка, што је погрешно премењен материјални закон, што је пресуда заснована на погрешној оцени доказа као и погрешној правној оцени. Прелазећи на оцену призивних навода призивни суд налази да стоји призивни навод да је први суд погрешно применио материјални закон у погледу застарелости тужбеног тражења. По § 928. б) грађ. зак. тужба правозаступника за наплату његових издатака и награде застарева за једну годину дана, како је и први суд правилно нашао, али је први суд погрешно нашао по нахођењу овога судау да почетак застарелости тужбе па и тужбеног тражења почиње тећ кад је по вођеној парници пресуда постала извршна, или од дана учињеног поравнања или од дана одузетог пуномоћија. Пропис § 928. б) грађ. зак. има се тако разумети да ако је адвокат од странке овлашћен само за један посао да застарелост адвокатске награде тече како је напред изложено; али ако адвокат има генерално пуно моћије да странку може заступати код судова и административних власти по свима пословима који се странке тичу онда за застарелост не може се узети ни дан од кад је пресуда постала извршна, односно кад је постигнуто пор-авнање или која радња извршена за странку, већ се у таквим слу-