Бранич

184

„Б Р А Н И Ч"

ранија пресуда била још у снази. Издржавање које пада на то време, з није исплаћено, не може се више егзекуцијом наплатити. Једнаке године старости супружника као разлог за развод брака. Касациони суд у Бечу потврдио је пре кратког времена једну пресуду, којом је пресуђено да се један брак разводи из разлога, што су супружници истих година старости. Случај се односи на једног чиновника, који је десет година живеосрећно у браку са женом истих година. Постепено је после тога настало. отуђивање између супружника и најзад је муж дао налог своме адвокату да поведе брачни спор противу његове жене. Суд је развео брак кривицом обе стране и према проблему истогј добз старости супружника заузео је следећи интересантни став: Незнатна разлика у годинама супружника, због које је овај брак упропашћен и разведен, није до данас још темељно расматран. Било је додуше бракова, у којима су супружници истих година живели срећно, и то у почетку, док нису достигли четрдесету и педесету годину, док та разлика није постала уочљива. Али у већини случајева ови бракови завршавају несрећно, јер мушкарац и жена различно старе. После четрдесете године жене просечно веома брзо старе. Док напротив мушкарци у томе времену достижу врхунац, на коме се задржавају дуже времена, и затичу као такви жену која је већ ушла у доба старости. Ту само љубав и образовање може много да изглади. Али тамо где су се брачни парови само навиком прилагодили једно на друго, и где су односи чисто телесни без духовне култивације, ту они подлежу природи и растају се. Супруга се жалила на овакво мотивисану пресуду, али је иста од највкшега суда оснажена. Убиство умоболнога. Необично је мотивисана пресуда једног суда у Немачкој због убиства умоболнога, коју стога наводимо. У Тирингену је недавно убио један сељак свога сина на спавању, јер је истог ваљало сместити у један завод за умоболне, а отац је био дужан да сноси за њега трошкове. Суд је убицу осудио само на три године затвора, а на основу мишљења националсоцијалистичког претседника здравственог отсека у Тирингији професора Астела, који је изјавио, да је овај сељак извршио ово дело у тежњи да одржи осталу породицу, која је везана за земљу. Право је само оно, што служи животу народа, и обрнуто. Неправо, што штети народ. Ово дело није причинило народној заједници никакву штету, према томе и ако је извршилац убица с предумишљајем треба да буде ослобођен или самонајблажије кажњен. Суд је додуше у својим разлозима напоменуо, да отац као старешина породице није имао право да изрекне пресуду над једним чланом своје породице, јер је то надлежност правосуђа, али га оправдава, да је он уклонио једног члана људског друштва, који му духовно више није припадао. Стога га је тако благо и казнио. Осакаћење као извор прихода. У Остенди Је прегазио аутобус једног просјака са једном ногом и отсекао му је другу ногу. Просјак је тужио суду аутобуско друштво и тражио да суд осуди друштво на плаћање ренте. Суд у Остенди, који је овај случај расправљао, одбио је тужиоца од његовог тражења са следећим класичним образложењем: пошто се тужилац пре овог несрећног случаја издржавао као просјак с једном ногом, суд налази да му губитак друге ноге може само знатно увећатгс приход у његовом занату и тиме му осигурати егзистенцију. Осакаћени просјак изјавио је жалбу на ову пресуду. Милорад Антоновић адвокат За решавање спорова око задржавања казне — пенала од стране државе г због неизвршења уговора о року, надлежни су редовни судови. (Пресуда Касационог суда у Београду од 23. новембра 1937. год. Рев. 1227). У правној. ствари тужиоца — фирме Ф. г противу туженика Д. К. Ј., због задржања пенала у суми од 1.611.433,38 дин., Окружни суд за град Београда пресудом од 18. маја 1936. год. По-336.-35., осудио је тужену страну на повраћај спорне суме, са разлога: