Бранич

СУДСКА ПРАКСА

243

Приликом одмеравања казне, Касациони суд је уважио олакшавне околности установљене од стране Окр. суда као и то да је у тучи и сам оптужени био повређен од стране пок. Ц. Ј. па је применио § 71. бр. 3. к.з. и поступивши по § 62. к. з. и § 286. од. 1. с. к. п. за дело из § 167. од. 1. к.з. одмерио казну робије у трајању од 4 (четири) год., а за дело из § 181. од. 2. к. з. применом § 71. бр. 4. к. з. казну затвора у трајању од један месец дана, те узевши прву казну за основицу изрекао једну повишену казну робије као у диспозитиву. Што се тиче ревизије опт. Т. Р. и X. Ј., Касациони суд је нашао да су оне неосноване, те их је на темељу § 349. од. 2. с. к. п. одбацио из следећих разлога. Опт. Т. Р. налази повреду материјалног закона из § 337. бр. 1. сл. б) С. кр. п. у томе што га је Окр. суд огласио кривим за дело из § 167. к. з. и ако је и према установљеном чињеничном стању од стране првостепеног ■суда то дело починио у нужној одбрани односно у најгорем случају у прекорачењу нужне одбране па да тако стоји околност због које је искључена његова кривична одговорност ( § 24. од. 1. к. з.) односно његова кажњивост (§ 24. од. 3. к. з.). Ревизија није основана зато што је према установљењу Окр. суда, које је меродавно и за овај Касациони суд, оптужени дело починио — као што је то већ и напред наведено — у тучи, која појмљиво искључује нужну ■одбрану, јер учесник у тучи се туче т. ј. не дела за то да би одбио истовремени противправни напад противника него да би га повредио у телу. Нетачно је тврђење жалиоца да би у предметном случају било места примени пропмса о нужној одбрани зато јер да је он учествовао у тучи само као пасивни објекат туче, па да је зато напад од стране пок. .Ц Ј. на његов телесни интегритет био противправан. Нетачно је то тврђење зато што учествовање у тучи увек претставља активну радњу, а не посматрачку или посредничку улогу, без обзира на то да ли је поједини учесник стварно .само задобио повреде или их је и другоме нанео. Установљење Окр. суда да је жалилац учествовао у тучи на страни једне од противничких група укључује у себи и установљење да је жалилац при томе био активан, без обзира на то што у пресуди није посебице и изричито наведено да ли је при томе кога од противника повредио пре него је био и сам нападнут од стране покојног Ц. Ј. Повреду материјалног закона из § 337. бр. 2. с. к. види опет оптуж. Т. Р. у томе што је Окр. суд на дело почињено на штету пок. Ц. Ј., за које је оглашен кривим, погрешно применио § 167. к. з. уместо § 184. к. з., јер када Окр. суд није применио прописе о нужној одбрани да није могао установити да је дело учињено на оном месту на коме је он посрнуо услед ударца који му је задао пок. Ц. Ј. него је мора установити да је овај потоњи задобио смртоносну повреду касније, па да је према томе остало нерасветљено ко је заправо ту повреду задао. И овај је ревизиски разлог без основа, јер се у њему не износи повреда закона него се у ствари чињеничном стању које је установио Окр. суд супроставља друго чињенично стање, како га жалилац жели да се узме за доказано. Повреда материјалног закона треба пак да произилази из оних чињеница које је утврдио сам Окр. суд, а које су при оцени да ли таква повреда постоји за овај Касациони суд једино меродавне. Опт. X. Ј. налази повреду формалног закона из § 336. бр. 6. с. к. п. у томе што Окр. суд није образложио како је дошао до уверења да је он имао нож, када је исказима сведока доказано да нож у опште није имао. Ревизија није основана, јер је у образложењу нападнуте пресуде изричито наведено да је Окр. суд кривицу жалиоца установио на основу исказа сведока. Б. Н. и С. Ј. којима је поверовао, а од којих је потоњи исказао да је жалилац са ножем у руци пошао према њему и кад га је сустигао убо у леђа. Повреду материјалног закона из § 337. бр. 1. сл. а), б), в) и 2. с.к.п. види опет опт. X. Ј. у томе што га је Окр. суд огласио кривим за дело из § 181. од. 2. к. з., и ако није доказано да је оштећ. С. Ј. убо ножем будући, да исказ овог потоњег није вероватан, а за евентуалне повреде голом руком да нема оптужбе односно да се на њих не може применити § 181. од. 2. к. з. И овај ревизиски разлог је неоснован, јер сеу њему не износе повреде