Бранич

ДА ЛИ СЕ ДОСТАВЉАЊ&М САОПШГАВАЈУ итд.

285

ституције правног лека и правоснажности — извршности — пресуде, на ово питање може се одговорити овако: ако закон право државног тужиоца на призив ограничава само на оне случајеве у којима је он тражио да му се пресуда достави, ако наступање правоснажности и извршности пресуде зависи од призива државног тужиоца само под условом да је он захтевао, да му се достави пресуда, ако је закон право призива државног тужиоца ограничио само на кондемнаторне или само на апсолуторне и ако правоснажност — извршност — једне или друге врсте пресуда зависи од призива државног тужиоца, — онда се са гледишта институције правног лека и правоснажности — извршности пресуде, може закључити, да се државном тужиоцу достављањем саопштавају пресуде само по његовом захтеву и да му се саопштавају само кондемнаторне или само апсолуторне или да се једна врста пресуда саопштава достављањем по службеној дужности а друге само по његовом захтеву. У противном мора се узети, да се пресуде — како кондемнаторне тако и апсолуторне — достављају државном тужиоцу и без његовога захтева. Да видимо прво, да ли је и у којим границама државни тужилац озлашћен на призив противу пресуде среског суда о делима за која се гони по службеној дужности. (3 томе питању постоје ови прописи: §§ 39. т. 5., 386. у в. 324. кп. Пропис тач. 5. § 39. кп., као општи пропис, установљава надлежност државног тужиоца, да, у погледу свих официјелних дела, улажу правни лек противу свих пресуда свих првостепених судова. Пропис § 386. без резерве и без ограничења потврђује општи пропис изражен у т. 5. § 39. кп., тако, што изричито нормира, да државни тужилац може присуствовати претресу код среских судова и уложити правни лек противу пресуде тога суда о делима, за која се гони по службеној дужности. Пропис §-а 394., такође без резерве и без ограничења, потврђује овлашћење на правни лек дато у т. 5. § 39. и у §-у 386. кп. Пропис § 394., нормира да су, у односу на пресуду среских судова, за призив овлашћена иста лица која су уопште овлашћена по §-у 394. кп. — дакле и тужилац. Јасно је, да се у §-у 394. мисли и на државног тужиоца; то се види из II. одељка истога §-а, који нормира почетак призивног рока за државног тужиоца. Нема ни једног прописа који противуречи прописима §§ 39. т. 5., 386. и 394. кп. Према томе, несумњиво је, да је државни тужилац овлашћен на призив противу пресуде среских судова о делима за које се гони по службеној дужности. Осим општих услова и општих ограничења права на призив, не постоје никакви специјални услови и специјална ограничења у погледу државног тужиоца у односу на пресуде среских судова. Право на призив зависи од тога, да ли је поступак покренут на захтев државног тужиоца или на други начин у смислу т. 1. § 375. кп., не зависи од тога, да ли је државни тужилац захтевао да буде позван на претрес, не зависи од тога, да ли је он присуствовао претресу, не зависи од тога да ли је он захтевао да му се пресуда достави, и најзад не зависи од тога да ли је пресуда апсолуторна или кондемнаторна. Право државног тужиоца н а п р и з и в је безусловно и неограничено. Ово право постоји