Бранич

294

„Б Р А Н И Ч"

се изучавале кривичне санкције у опште (појам казне и мере безбедности) и посебни део где би се изучавало извршење појединих кривичних санкција. Према томе ми ћемо се у даљем нашем излагању придржавати овог научно систематизаторског правца. 4 ) Наука извршног кривичног права није по своме домену изучавања сасвим нова наука, али по својим објектима изучавања, како их ми замишљамо, она је сасвим нова наука, јер све до данас публикована систематска дела из области Науке кривичног права баве се изучавањем извршења кривичних санкција у одељцима у којима се говори о кривичним санкцијама у опште. 5 ) Сва ова систематска дела нису издвајала кривичне санкције, т. ј. њихово извршење као једну засебну научну дисциплину, помоћну Науци кривичног права и ако је материја о којој се третира таквог карактера да строго узевши и не спада у домен догматике Кривичног права, нити пак у домен Науке кривичног поступка, већ сачињава грану практичне научне дисциплине. Исто тако као што су се издвојиле криминална техника, криминална психологија, педагогија, хемија ит.д. у засебну научну дисциплину, док су раније припадале другим научним дисциплинама, као њихови одељци, исто тако има разлога да се и Наука извршног кривичног права издвоји из догматике Кривичног права и да сачињава засебну научну дисциплину. Први покушај у овом смислу, колико је нама познато, учинио је проф. Киш (Сисћ) у своме познатом делу: „ТгаИе с1е баепсе е! с!е 1е§1з1аиоп репИепИаћге" 1905. Киш је ову научну дисциплину дефинисао велећи да: „пенологија или наука о извршењу казни (репресивних мера) има за циљ да изучава функције које је казна позвана да испуни у савременом друштву и да практично организује прилагођавање казне својим функцијама". 6 ) Дакле, као што се види, Киш је дефинисао Науку извршног кривичног права у ужем смислу, наиме он је дао њен појам са гледишта постојања казне као једине кривичне санкције, не узимајући у обзир и меру безбедности. Ми ћемо насупрот Науку извршног кривичног права дефинисати на широј бази изучавања, која ће обухватити као базу изучавања и мере безбедности које су у данашњем савременом кривично-правном законодавству, поред казне, друга врста кривичних санкција, паралелних са казном, а које се квалитативно разликују од казни. Према томе наша ће се дефиниција Науке извршног кривичног права разликовати од дефиниције Кишове, јер ће имати различите објекте изучавања од оних које обухвата дефиниција проф. Киша. Наука о којој је овдереч мора имати шири појам што јој и сам назив означава, од онога који јој је дат како од самога Киша, тако исто и од других писаца из области ове научне дисциплине. Она се не може назвати само Пенологијом (1.а Репо1о&1е) или Науком о извршењу казни (1а баепсе репИепИаЈхе), као што је до данас називана, већ се има назвати: Науком о извршењу кривичних санкција, дакле Науком извршног кривичног права, по-

4 ) в. бгчапоуЦсћ : 1-ез ргоМешез, {оп<Јетеп1аих ШгосЈисИоп, Раш 1929. 5 ) в. О. Пзх1: 1_ећгћисћ Јез Јеи(бсћеп б(га{гесћ4б В. 1911 §. 6 ) в. Р. Сисћ\ ТгаНб (1е 5с1епсе е( с1е 1л§151а(1'оп репНепИаие. Рапз 1905 р. 1