Бранич

296

„БРАНИЧ"

од 1893. под именом: Кеуие репИепИаЈге е! сЗе (Јго^ репа1-Ви11е!;1П (1е 1а 5ос1е{е ^епега1е с1ез рг1боп8 е!; с1е 1е§1б1а1тп сг1т1пе11е, који и данас излази, а који се бави у главном изучавањем питања што рационалније организације казнених завора, као и свију осталих гштања која су у вези са овом организацијом. У своме, горе споменутом делу, проф. Киш је поделио Кривичне науке у две велике групе изучавања, а критеријум ове деобе био му је објект изучавања ових наука. Тако, према овом писцу, у прву групу кривичних наука долазе т.зв. чисто кривичне науке (1ез заепсез ригез), а то су оне кривичне науке које изучавају и истражују узроке кривичних дела, и п р и м ењене науке (1ез заепсез аррН^иеез), које имају за предмет изучавања практичну примену начина борбе са криминалитетом, као и организацију борбе са овим. 12 ) Прву групу наука, према Кишу, сачињава Криминологија (1а Сшшпо1о|Ј1е), која обухвата: Криминалну социологију, која има за предмет изучавања социјалне узроке криминалитета; Криминалну антропологију, која има за предмет изучавања индивидуалне узроке криминалитета, као и Криминалну физику, која би имала да изучава физикалне и космичке узроке криминалитета,. али вели Киш, пошто се ови узроци врло лако претварају у социјалне и индивидуалне то је излишно поред ових т. ј. поред постојања горе поменутих двеју наука, конструисати и трећу, Криминалну физику. 13 ) У истом се смислу изражава и Г. Тард (ТагсЗ) у своме делу: Казнена филозофија (РћПозорћЈе репа1е), док супротно гледиште заступа Фери (Регп) у своме делу: Криминална социологија (1^а 5ост1о^1е спттеНе, изд. 1900. стр. 306). У групу примењених наука, према Кишу, спадају: Криминална политика, која треба да буде подељена на два дела: Н а у к у о чисто превентивним институтима и науку о репресивним институтима. Ова последња наука се често^ назива, вели Киш, од извесних страних криминалиста, Пенологијом, али она у француској кривично-правној књижевности треба да се назове: науком о репресивним мерама, с обзиром да се француски језик не служи неологизмима. 14 ) Дакле, према Кишу, наука о изучавању примене казни је једна наука чисто експер и м е н т а л н а. На овом месту је од интереса споменути једно супротно гледиште. Наиме према проф. Живановићу: „кривично право (законодавство) је чиста наука у колико се бави испитивањем де леге лата т. ј. у колико испитује кривично-правне установе такве к а к в е с у. Она је пак примењена наука, у колико се бави испитивањем де леге ференда (деонтолошки), с обзиром на однос који постоји између права које ј е и права које т р е б а Да буде. У колико је кривично право чиста наука оно се назива и кривично-правна догматика или и техника (систематика), али неумесно с обзиром на неодређеност ових термина, а нарочито с обзиром на то, што би се на основу њих могло>

12 ) в. Сисћ : ор. сН. р. 53. з ) в. Сисћ: ор. сН. р. 53 ћг. 2. и ) в. Сисћ: ор. сИ. р. 54.