Бранич

308

,Б Р А Н И Ч"

вичном правосуђу имаће највише поверења у војне судове и њихове одлуке. Међутим не треба заборавити да према равноправним странкама као што би по правилу у реформираном војном кривичном поступку били државни тужилац и бранилац, био то адвокат или судски официр мора да на одговарајућој па чак и већој висини по стручном образовању и искуству стоје судије које имају да реше конкретни кривични спор. Ако је дело преступно довољан ће бити и један судија правник, али ако је злочинство мислимо да није довољно веће од тројице судија од којих је само један са правном спремом као што је случај данас, већ већа треба ду буду састављена од тројице односно петорице судија (аналогно § 75. КП.), тако да у овим већима превагу имају судски официри над чисто војничким елементом. Примењивати како формално тако и материјално кривично право очигледно је да не могу лица без правне спреме и потребног стажа у судовима, па је стога и оправдано да у већима буду у већини правно образоване војне судије, док би остали официри служили по правилу као стручњаци за чисто војничка питања. Ово смо питање само додирнули утолико што је са увођењем адвоката у војне судове нужно реформисати ове како би се оспособили за правилније вршење кривичног правосуђа. Када су адвокати овлашћени да се јављају као заступници странака пред свима судовима у земљи (чл. 20. Закона о адвокатима) нема никаквих важних разлога да им се ускрати вршење формалне одбране пред војним судовима. Питање реформе војног кривичиог поступка треба решити тако да не трпе ни важни интереси одбране нити пак да интереси војног кривичног правосуђа специјално војне службе и дисциплине буду запостављени. Према свему изнетом налазимо да би у оквиру реформе војног кривичног поступка требало: 1) Забранити лицима без свршеног правног факултета да се појављују као браниоци пред војним судовима; 2) да и адвокати поред судских официра буду браниоци, и 3) формалну одбрану допустити и у претходком поступку (аналогно §§ 57. и 61. КП.). Да ли адвокати морају бити резервни официри или војни чиновници; да ли судски официри као браниоци треба да буду плаћени и у којима случајевима; да ли је иследник дужан упозорити оптуженика да може ако хоће узети браниоца није од пресудне важности и ствар је законодавчева какво ће усвојити решење иста*кнутих питања, али сматрамо да је нужно принципиелно допустити учешће адвокатима као браниоцима у војном кривичном поступку, поред судских официра и то не само на претресу већ и у претходном поступку.