Бранич

КОНВЕНЦИОНАЛНА КАЗНА

355

изједначује са накнадом штете и ако је конвенционална казна као нешто одвојено набројана у споредне пристојбе § 898 грађ. зак. У првом ставу предњег прописа законодавац каже, да се плаћањем износа казне, ако није посебице уговорено, дужник не ослобођава дужности извршења уговора. У другом пак ставу, каже, да се казна може тражити поред извршења ако је уговорена у случају да се обавезност не изврши на време или на месту где треба. Мислимо да и овде може противно да се уговори, па не видимо никакву разлику у погледу тражења испуњења уговора у првом и другом ставу и према томе који је разлог законодавца руководио, да у првом ставу каже: да се дужник плаћањем казне, ако није посебице уговорено, не ослобађа од извршења уговора, кад се и за случај неизвршења обавезе на време и на месту где треба, посебице може уговорити, да се дужник ослобођава уговора плаћањем казне. Према томе ни по првом ни по другом ставу уговорна казна није ехвиваленат за неизвршење уговора, па се поред ње, ако посебице није уговорено, може тражити и извршење уговора. Даље, по Предоснови, као и по Аустриском законику, суд може умерити казну ако је иста прекомерна, а ако је казна недовољна да покрије стварно претрпљену штету законодавац не даје право веровнику да накнаду, .за више претрпљену штету, тражи. На ову законодавчеву нелогичност указали смо коментаришући Аустриски грађански законик. Овде само поново подвлачимо, да исти разлози, због којих се може тражити умерење казне, постоје за повећање исте ако је недовољна да покрије стварно претрпљену штету. Закључак Ако се судији допушта да умери уговорену казну, ако је иста прекомерна, одмах се поставља питање: који критеријум судија треба да узме при одмеравању те казне. Ако он при одмеравању казне има у виду стварно претрпљену штету и према њој одређује и накнаду, онда то није казна већ накнада штете. Ако пак судија досуди више на име уговорене казне него што је поверилац стварно штету претрпео, поставља се питање: чиме се тај вишак може оправдати. Чиме се може дакле, оправдати то, да судија некога новчано кажњава и ако за то нема разлога, изузев да то чини само због тога што су странке тако нешто уговориле. Ако је уговор у неколико извршен логично је да се уговорна казна треба, сразмерно извршеном уговору и да смањи, јер штета за повериоца није настала у оном обиму у коме би настала услед потпуног неизвршења уговора. Поред тога, поверилац је у неколико примио користи од закљученог уговора, ако је уговор у неколико извршен, па није право да поверилац прими казну у целости и користи закљученог уговора. Ако услед неизвршења закљученог уговора не наступи никава штета за повериоца, н. пр. ако ја уговорим са кројачем да ми одело направи за понедељак, с тим да ако исто не буде готово за понедељак, да ми на име казне плати 2.000 динара. Међутим кројач одело направи за уторак, а ја услед тог незнатног за-