Бранич

СУДСКА ПРАКСА

361

Код осуде за дело ив §345. каз. зак, мора бити утврђена узрочна веза између једне или више нехатних радња означених под тач. 1.—5. у пом. зак. пропису и пада оптуженог под стечај. (Решење Касационог суда у Новом Саду од 22. новембра 1937. год. бр. Кре. 17211937.) Окружни суд у С. пресудом својом бр. Кзп. 1254/1930. од 16. новембра 1936. год. прогласио је кривим опт. Ђ. М. што је као дрварски трговац у М. сбоју трговину занемарио и прописане књиге није водио, те што је знајући за своју неспособност плаћања направио нове дугове код фирме „Ш." трг. агентуре 9 и др. од 38.156.50 дин. код фабрике I. Ф. и комп. од 17.885 дин. код фирме X. Л. 43.478 дин. и иза овога исплатио Р. Б. а. д. у М. 39.000 дин. ранијег дуга а на време није тражио отварање стечаја, па је на тај начин оштетио своје поменуте повериоце са свотом у укупном износу 99.519 дин. чиме је починио дело нехатног (простог) банкротства из § 345. бр. 2. и 4. к. з. па га због овога осуђује на основу цитираног законског прописа применом § 62. к. з. н § 286. кп. у вези § 71. бр. 4. к. з. на казну затвора у трајању три месеца. По § 65. к. з. извршење ове казне одлаже се за једну годину дана и т. д. Оптуж. Ђ. М. на основу § 280. од. 1. ст. 2. к. п. ослобођава се од оптужбе због дела из § 345. бр. 1. к. з. и т. д. Ову своју пресуду суд је донео на основу преслушања оптуженог и сведока у току доказног поступка, те га зато прогласио кривим за напред наведена- дела и обзиром на олакшице, добро владање, признање и рђаво тадање економско стање одмерио му горњу казну, установљавајући за свако дело по 2 месеца затвора и т. д. У погледу дела из § 345. бр. 1. к. з. нашао је да нема доказа да је ово дело починио оптужени, па уваживши његову одбрану, ослободио га од оптужбе. Поводом ревизије и призива оптуженог и призива државног тужиоца Оделење Б. Београдског Касационог суда у Новом Саду донело је ово ре шење. Касациони суд ревизију оптуженог уложену због повреде формалног закона из § 336. бр. 6. п. уважава, нападнуту пресуду Окружног суда, на основу § 346. од. 1. бр. 2. к. п. ништи и ствар упућује на нови претрес и одлуку истом Окружном суду. Решење у погледу осталог дела ревизије као и призива оптуженог те и призива државног тужиоца отклања; а са доле наведених разлога. Против Пресуде Окружног суда уложили су правне лекове и то: државни тужилац — призив, због примене § 65. к. з., јер је оптуженику већ једанпут ублажена казна применом § 71. бр. 4. к. з., а поред тога оптуженик није накнадио штету и трошкове, нити се озбиљно изјаснио да ће их накнадити. Најзад ни само дело није незнатне природе; те је молио да условна казна буде укинута. Оптуженик пак уложио је и то: ревизију, због повреде закона означ. у § 336. бр. 4. и 6. и § 337. бр. 1. сл. а) и б) и бр. 2. с. кр. п., и призив због престроге казне и што му нису уважене све олакшице. У акту пак о оправдању ревизије истакао је још и повреде закона означене у § 336. бр. 5. и 10. с. кр. п. Поводом наведене повреде формалног закона озн. у § 336. бр. 6. с. кр. п. жалилац је навео: да је пресуда у својим битним тврђењима необразложена. Наиме, пресуда ничим не образлаже: по чему је он — оптуженик знао да је неспособан за плаћање и да неће моћи удовољити својим обавезама, то: када је оптуженик у опште дошао до тога знања, а да би му се сва накнадна деловања могла уписати у грех као злочиначка односно преварна. Пресуда осим тога утврђује, да оптуженик није на време тражио отварање стечаја, а међутим ни једном речју не образлаже: када је оптуженик т.ј. којег датума сазнао или морао сазнати за своје стање и пријавити отварање стечаја. Пресуда осим тога, утврђујући да је оптуженик трговину занемарио, пада у исту грешку, јер не наводи никакву чињеницу из које би се могло видети да је он збиља трговину занемаривао. Надаље, у пресуди се не констатује какве је књиге оптуженик морао водити и које су књиге за њега биле прописне. Пресуда је, даље, и у противусловљу са својим разлозима. Док наиме У једну руку тврди да је оптуженик починио инкриминисана дела, а у другу руку тврди да је се добро владао. Ако је суд сматрао доказаним занемарено држање оптужениково, онда није могао утврдити као чињеницу да се