Бранич

580

„Б Р А Н И Ч"

оца. Овај пропис не треба уско и само граматички тумачити у том смислу, да је потребно увек поднети суду тужбу за дуг и на основу које се може водити извршење. Ако би се стало на противно гледиште, онда пропис § 44 зак. о адв., који решења Коморе сматра као извршне исправе у смислу закона о извршењу, не би имао никаквог значаја нити користи, а такву нелогичност законоцавца не можемо свакако ни претпостављати. 4) Што се тиче питања да ли се дужник у изнетом случају могао одбранити истицањем застарелости, одговор се налази у разлозима решења среског суда којим је одобрио забрану. Према томе гледишту, које је усвојио и Апелациони суд оснажавањем поменутог решења, дужник се могао одбранити истицањем пригоаора застарелости само подизањем тужбе за утврђење (§ 323 Грпп.) пре него што је Комора донела своје решење и том тужбом предухитрити њену одлуку тражећи да суд константује пресудом: да је тражбина застарила (§§ 249, 22 и 13 грађ. зак.)

Др. Бор. Д. Петровић, правни референт Дир. Држ. Жељ. — Београд. Тумачење § 134 закона о градским ожжжлтиетагмаа у погледу подиошеша авсалСЈе нга одЈнузсу надзорке властк Питање тумачења § 134 закона о градским општинама није било једнообразно у свима одељењима Државног савета, тако да су поједина озелења заступала једно, а друга сасвим супротно гледиште. Питање се је и у пракси аоставило, коме треба и на који начин треба градско веће или претседник општине, да изјаве жалбу Државном савету противу решења надзорне власти о задржању од извршења одлуке градског већа, да ли преко саме надзорне власти или директно Државном Савету, као и ко је према томе надлежан да цени благовременост ове жалбе. Једно о: елење Државног савета стало је на гледиште, да се жалба има по § 134 претпоследњи став закона о грздским општинама предати надзорној власти, која је дужна да цени благовременост жалбе (види одлуке Државног савета бр. 33202/25 и 33601/35), док је друго оделење Државног савета стало на супротно гледиште, тј. да се жалба може предати директно Државном савету, на основу тога, што се сматра да решавање по овој жалби спада у управносудске пос~ове Државног савета, те је по чл. 21 закона о Државном савету, могуће жалбу директно предати овоме (види одлуку бр. 307/36). Општа седница Државног савета, да би одклонила ово разликовање у гледиштима разних оделења Државног савета, донела је поводом овог питања следећу одлуку: „Жалба се предаје у смислу § 318 З.У.П. надзорној власти противу чије се одлуке она односи, и према дану предаје жалбе тој власти рачуна се, по прописима закона о управном поступку (§ 61 ст. 1 и 2 и § 64 ст. 1) рок од 15 дана". У образложењу горње своје начелне одлуке Државни савет између осталога, вели: „У § 133 зак. о градским општинама про-