Бранич

584

,Б Р А Н И Ч"

бити само у форми коначне пресуде у смислу § 486 гпп. При томе се одлука о приговору не сме посебно истаћи у диспозитиву пресуде, како је то случај са процесним приговором у смислу тач. 4. § 350 гпп. Пример: Тужба тражи да туженик врати 3000 динара; туженик истиче приговор застарелости; доказним поступком буду утврђене чињенице на којима се оснивају оба захтева; пресуда мора да гласи: „Одбија се тужбени захтев да туженик врати тужиоцу 3000 динара", а не „уважава се приговор застарелости туженика и следствено томе одбија се тужбени захтев". Може се десити случај да суд нареди одвојену расправу по приговору. Тада треба разликовати да ли суд хоће да донесе своју одлуку одмах или по завршетку расправе о главној ствари. Најзгодније је да суд и при томе одложи донашање своје одлуке до окончања поступка у главној ствари, при чему ће донети заједничку одлуку као у горе наведеном примеру. Међутим у неким случајевима биће нужно да суд донесе одлуку о приговорима не чекајући да се доврши поступак у главној ствари. Пример за то био би кад туженик истакне приговор да је спорна некретнина изван промета као јавно добро. Питање се поставља: У којој форми суд може донети сада своју одлуку. Форма судске одлуке може бити опет само пресуда и то у овом случају међупресуда у смислу § 489 гпп., а у неким случајевима овоме сличним и делимична пресуда у смислу § 487 гпп. Друге пресуде нема. Закључак је искључен. Донети закључак значило би учинити највећу грешку у поступку, јер се закључцима одлучује по формалним питањима, а овде се ради о питању које мериторно засеца у тужбени захтев. Искључена је и коначна пресуда, јер се њом коначно решава тужбени захтев, док се овде утврђује само једна околност услед које ће тужбени захтев претрпети становите модификације. У неким случајевим! захтев из приговора имаће све претпоставке противтужбе у смислу § 94 грађ. пост. Тада ће се поступак спровест.и уједно и после тога докеће се заједничка пресуда. При том ће се морати у диспозитиву пресуде досебице истакнути и одлука о противтужбеном захтеву; пресуда ће гласити: I. Туженик је дужан платити тужиоцу. II. Одбија се противтужбени захтев по коме је тужилац дужаи платити туженику ... (приговОр компензације). Може најзад суд наћи за сходно да расправу о главној ствари и расправу о приговору стављеном у форми тужбеног захтева потпуно одвоји и да их сматра потпуно двема разним парницама. У том случају суд ће донети по оба захтева потпуно одвојене коначне пресуде, чија судбина кеће бити везана даље ни у поступку о правним лекозима, ни у извршном поступку.