Бранич

590

„Б Р А Н И Ч"

казним поступком и чињеничним стањем утврђеним у пресуди. Јер зре.чо размишљања према § 167. к.з. претпоставља да је кривично дело лишења живота последица претходног размишљања, као и да је између створене замисли и отпочињања извршења дела протекло извесно време. Иако у закону није одређена дужина времена, ипак се искуством може извести да зрело размишљање постоји онда, ако је између замисли и почетка извршења дела прошло толико времена, колико је потребно да разум надвлада иад осећајима. Обзиром пак на саму констатацију Окр. суда у предметном случају од замисли до почетка извршења дела протекло је пуна 3 часа, за које би време ако би се и прихватило, да су оптужени дело починили због нанете им увреде, психички процес љутње морао се већ ублажити и надвладати разум над осећајима, те је погрешно гледиште суда, да је намера за убиство код оптужених на мах створена и одмах приведена у дело. Шта више из самог доказног поступка произлази да су се опт. Д. и С. споразумели и договорили претходно, а утврђује се из самог чињеничког стања. Јер је невероватно да су ова дела извршили из љутње што их је опт. А. избацио из радње, не давши им парче сапуна, јер су беспослени радници томе непрестано изложени при тражењу милостиње, па је невероватно, да би толико били осетљиви, те да овако реагирају. Према чему је суд погрешио кад је дело квалификовао по § 167. од. 1. к. з. у место по § 167. од. 2. бр. 1. и 4. к. з. Опт. Д. и С. уложили су ревизију због повреде формалног закона из § 336. бр. 5. и 6. к. п. и повреде материјалног закона из § 337. бр. 1. к. п. и призиве. Пре него што би се упустио у детаљније излагање навода изложених у правним лековима оптужених, Касациони суд је узео у оцену наводе изложене у ревизији државног тужиоца поводом повреде формалног закона означ. у § 336. бр. 6. с. кр. п., — па је нашао да ова повреда закона у даном случају постоји, а са ових разлога. Окружни суд је нашао да нема доказа да су оптужени Д. и С. у грех им уписано дело извршили после зрелог размишљања са разлога што су оптуженици око 16 часова били у радњи пок. А. из које их је он избацио опсовавши им матер, а већ око 19 часова истог дана извршили су дело. Окружни суд сматра да овај кратак размак времена од три часа није довољан за „зрело размишљање". По нахођењу Касационог суда ово становиште није тачно. Пре свега, Окружни суд не даје никаквог објашњења зашто овај размак времена не би био довољан да се створи одлука за убиство „после зрелог размишљања". Истина, ни у кривичном закону ни по сталној пракси овога суда није одређено тачно време по часовима или данима које би било предуслов да се утврдити, „Зрело размишљање". Али, према схватању овога суда, питање о томе: да ли је у конкретном случају било довољно времена да се створи одлука о убиству, да се о томе свестрано и хладно размисли, зависи од разних околности, које се при томе морају узети у разматрање, те зато није довољно ограничити се само на краће или дуже време које је претходило убиству. Окружни суд је пропустио да се осврне на ове околности, те је зато нападнута пресуда у овом делу непотпуна. Надаље, окружни суд налази да не постоји убиство „после зрелог размишљања" ни зато, што су оптуженици своју одлуку да убију своју жртву створили одмах при изласку из радње пок. А., дакле тренутно. Међутим, окружни суд је пропустио да расветли оне околности у којима су се оптуженици налазили после наводно створене тренутне одлуке, дакле кроз време од око три часа. Наиме, баш и под претпоставком да су се оптуженици били одлучили на убиство одмах чим су из радње оштећеникове били избачени, — ипак то још није од пресудне важности за одлуку суда у погледу питања о зрелом размишљању и то баш с обзиром на оно време од три часа која су после тога уследила. Јер, по нахођењу овога суда, наведени интервал времена од око три часа довољан би био, сам по себи, за свестрано и хладно стварање одлуке за извршење инкриминираног дела; те ако су оптуженици, после тренутно створене одлуке, У нормалном стању изабрали начин, време и друге околности у којима