Бранич

570

,Б Р А Н И Ч"

правна штета за властодавца. Према томе је адвокат био дужан да призив изјави, и ако му вдастодавац не исплати хонорар за вођгње спора, па и ако је адвокат сзојој странци и отказао пуномоћије због тога. Међутим како стоји ствар у погледу такса за изјаву призива? Је ли адвокат дужан да плати из свога џепа таксу за прани лек, па и онда кад је странци отказао пуномоћије? И ако о том нема изречнога законскога прописа, изгледа, да адвокат не само што мора предати правни лек, ма да је отказао пуномоћије странци, ако још није прошао рок од месец дана из §-а 139. грпп., већ је адвокат доиста дужан да плати и таксу на призив. Ништа не мења на ствари, да ли је адвокат примио од свог властодавца ту таксу или није. Ово произлази одатле, што се призив без таксе не може предати, а ако би се и предао, позваће се лице које је обавезно таксу платити, позивом, да ју у року од 8 дана положи — чл. 10. Правилника о извршењу зак. о судским такс. Па како је адвокат у смислу §-а 6. став (1) солидарни јемац са странком за плаћање таксе, то је и обавезан, да ту таксу положи. Остаје још отворено питање, како стоји са таксом на судску одлуку? Редовно се такса на одлуку не лепи истовремено кад се лепи такса на призив. То се чини само у случајевима, кад се странке одричу усмене призивне расправе. Али кад се правни лек изјављује у виду рекурса или ревизије, треба таксу за одлуку одмах лепити на правном леку — чл. 31. Правилника о извршењу зак. о судским такс. Је ли адвокат и у тима случајевима дужан да ту таксу плати, ма да је отказао пуномоћије, али још није прошао рок из §-а 139. грпп.? Није дужан. Суд ће у случају, ако није плаћена такса на одлуку вишега суда, истина бити дужан, да позове адвоката, да ту таксу у смислу чл. 10. поменутога Правилника плати. Али адвокат се може позвати на § 6. Зак. о судски таксама, у којему није предвиђено, да адвокат јемчи и за таксу на одлуку судова. По овом пропису јемчи адвокат само за таксу на поднеске, записнике, прилоге, дупликате и преписе, а не и за таксу на одлуке. Према томе моћи ће адвокат, кад прими таксену опомену, да ју врати суду с напоменом, да је својем властодавцу отказао пуномоћије, а суд може тражити плаћање таксе непосредно од странке. Са напред изложеног произлази, да је адвокат дужан изјавити правни лек за странку, и ако јој је отказао пуномоћије, уколико рок од месец дана још није гшошао. Исто тако је дужан да плати таксу на поднесак, којим изјављује правни лек. Али адвокат није дужан да плати таксу на одлуку суда вишега степена, него може тражити, да суд ту таксу наплати непосредно од властодавца. Ово му право пристоји и у случају, ако није дошло до отказа пуномоћија, јер адвокат уопште не јемчи за таксу, која се плаћа на судске одлуке.