Бранич
ПОСВЕТА I ДОБРИВОЈУ-ДОБРИ С. ПЕТКОВИЋУ
3
Добра Петковић рођен је у Јагодини, 1871. године, и син је Стевана Петковића, државног саветника, који је у широким слојевима народа цењен као веома честит човек. Добра је учио гимназију у Јагодини, више разреде гимназије завршио је у Београду. Правни факултет завршио је у Београду, и 1893. године постављен је за писара у Окружном суду за град Београд. У суду је покојни Петковић стекао драгоцено искуство, које му је, доцније, у његовом позиву много користило. 1896. године положио је судско-адвокатски испит, и од тога дана почиње његова каријера познатог и веома истакнутог правозаступника. Од првих дана новог позива Добра Петковић је један од најистакнутијих чланова адвокатскога реда. У управу Удружења јавних правозаступника изабран је 1901. године, и отада је, непрестано, биран за члана управе, претсед ника и потпретседника Удружења. После рата Добра Петковић је окупио адвокате и оживео њихово удружење. На положају претседника Удружења остао је све до оснивања Адвокатске коморе, 1921. године. Од оснивања Адвокатске коморе, па све до своје смрти, остао је стални почасни претседник, стални члан испитне комисије и стални члан Одбора за проучавање пројеката закона и уредаба. Поред сарадње у правосуђу и сталног рада у Удружењу и Комори, Добра Петковић је, пуних четрдесет година, стални сарадник и дугогодишњи уредник нашег најстаријег правног часописа „Бранич". Од ослобођења па све до 1929. године био је члан Законодавне комисије при Министарству правде, и у тој комисији био један од најагилнијих чланова у новим законским пројектима, а нарочито на пројекту Грађанског законика. Његово темељно познавање правних наука и четрдесетогс дишња адвокатска пракса створили су му велики реноме, једног од највећих југословенских правника. Гледиште покојног Добре Петковића у свим проблемима приватног права било је од особитог значаја за све наше судове и правнике. Његову логику, правну доследност и радну истрајност, сви млади правници узимали су као пример. Рад Добре Петковића, његово велико искуство и спрема, оставили су дубок траг у свима правничким генерацијама последњих четрдесет година. У њему правнички ред губи свога, скоро, најстаријег претставника, а адвокатски сталеж губи у њему не само једног од најстаријих чланова, него у Добри Петковићу губи свога највреднијег претставника и пријатеља. Из Адвокатске коморе у Београду нестало је једног од оснивача и претставника, са којим су се поносили. Његова смрт ожалостиће све оне који су га познавали и све оне који су знали за рад Добре Петковића.