Бранич

ПОСВЕТА I ДОБРИВОЈУ-ДОБРИ С. Г1ЕТКОВИЋУ

5

Политика од 13. јануара 1939. год. доноси два чланка посвећена пок. Добри из пера г. Обрада Б. Благојевића адвоката и лочасног претседника Београдске адвокатске коморе и г. Живојина Ђорђевића проф. Универзитета. Они гласе: Пок. Добра С. Петковић био је један од најспремнијих и најчеститијих данашњих адвоката и један од најизразитијих претставника старе предратне српске правне школе Дугогодишњи београдски адвокат и почасни претседник Београдске адвокатске коморе Добра С. Петковић напустио нас је 11. ов. мес. за увек. Преселио се у вечност нечујно, тихо и неочекивано, онда, када смо с разлогом очекивали од њега нове напоре на пољу правне науке и адвокатуре, онда, када нам је још много био потребан. У толико нам је његов прерани губитак тежи. Са Добром С. Петковићем нестаје једног од највећих данашњих адвоката, једног од најизразитијих правника старе предратне српске правничке школе. Нестаје Богом даног правника, правног мислиоца, писца и логичара, човека, који је исто толико био упућен у тајне правне праксе колико и у тајне правне теорије. Сва је питања из права изучавао са подједнаком пажњом и стручношћу, те му ниједно није било непознато. Сваком је послу прилазио озбиљно и предано, а све своје дужности вршио је савесно и достојанствено, како приличи великом правнику и великом човеку. Зато Добру С. Петковића данас оплакују сви правници и сви његови познаваоци, јер је свима њима подједнако тешко пао његов губитак. Сви они знају да им ништа не може заменити пок. Добру. Пок. Добра је био један од ретких адвоката европског ранга и стила. Озбиљан, прибран, сталожен, научен, пок. Добра је поверену му ствар претходно најстрожије критички простудирао, па кад је стекао уверење, да је она правнички исправна, носио је у себи до окончања, бранећи је са аргументима само њему својственим. Никада ништавије чинио чиме би дошао у сукоб са својом савешћу. Сви његови послови били су оличење поштења, као што је био и његов живот. Зато је име пок. Добре записано поштеним словима у аналима адвокатуре и права, и служило је као што ће и служити за пример генерацијама, како се поштено служи своме позиву. У готово свима већим грађанским споровима, где су потребни велико правничко знање и адвокатска рутина, срећемо се са пок. Добром. Његови актови, тужбе и жалбе претстављају увек читаве правничке студије које показују његово свестрано познавање правног случаја и односних законских прописа и права. Без обзира на награду, он је све поверене послове подједнако озбиљно радио, сматрајући, да тако сваки адвокат треба да ради. У опхођењу, пок. Добра био је оличење доброте и другарства. Млађим колегама био је велики учитељ и саветодавац, а старијим колегама озбиљан помагач. О његову сарадњу другови су се отимали. Ведар, расположен, отворен и искрен, он је са собом носио ону урођену отменост и господство које је наследио из правничког дома свога оца, такође чувеног правника и које Је стекао у току живота.