Бранич

8

,Б Р А Н И Ч"

II. Говори адвоката на погребу пок. Добривоја-Добре С. Петковића од 13. јануара 1939. год. Уз учешће великог броја адвоката, судија и осталих правника и неправника поштовалаца пок. Добре, земни остаци пок, Добре С. Петковића предати су матери земљи 13. јануара 1939. г. На погребу, пред црквом на Новом гробљу у име Београдске адвокатске коморе и адвоката опростио се је са пок. Добром претседник г. Владимир Св. Симић адвокат а у име адвоката пријатеља и поштовалаца пок. Добре опростио се је са овим великим правником г. Ђока Карајовановић адвокат. Сем тога, у име Београдске Задруге говорио је претседник Управног одбора г. Др. Милорад Ђорђевић а у име Београдске Трговачке банке говорио је члан управе г. Беловић. Говор г. Владимира Св. Симића гласи: Поштована Госпођо, Госпође и Господо, Мени као претседнику Адвокатске коморе у Београду пала је у део част и болна дужност да се у име адвоката опростим са нашим колегом, нашим несумњиво најеминентнијим, најистакнутијим и за адвокатски ред изванредно заслужним чланом, нашим почасним претседником пок. Д о б р и в о ј е м-Д о б р о м Петковићем. Тек када смрт отргне из једне уже заједнице једнога члана, једнога члана какав је био пок. Добра Петковић, тек тада се истински и дубоко може да осети и може да сазна шта је он у тој заједници претстављао и шта је он за ту ужу заједницу, а самим тим и за ширу народну заједницу био и значио. Тада настану сећања, тада се буде успомене, тада се ствара и појављује слика онога што је било, и што је неумитна смрт прекинула. Тај поглед уназад, када се ради о личности каква је била личност нашег почасног претседника пок. Добре Петковића, има шта да види и има шта да сагледа. Из те перспективе прошлости појављује се пре свега један частан живот, један плодан и неуморан рад, један дубоки професионални смисао, другарска солидарност, једном речи: један светао пример. Наш почасни претседник пок. Добривоје Петковић био је добар, честит и ваљан човек; био је префињени интелектуалац, одличан правник, изванредан стручњак и учитељ. * Доба његовог живота и највећи део његовог адвокатског пословања пада у време када у нашој домовини, то се сада слободно може трвдити, у ствари адвокатура као служба јавнога поретка није ни била законом регулисана. Постојао је закон о јавним правозаступницима од 1865., али је он већ у времену када је пок. Петковић постао адвокат, а то је било 1896., био застарео. Од 1896. па све до доношења новог закона о адвокатима 1929., а то чини три четвртине његовог адвокатског деловања, вршио је он ову службу под законски веома неповољним приликама.