Бранич

14

„БРАНИЧ"

Али ми дозволите, пре прелаза на дневни ред овога нашег састанка, да нагласим још један моменат који иде у општу карактеристику личности и активитета пок. Петковића, о коме, из разумљивих разлога, приликом погреба пок. Добре није могло бити речи. Још само пет година дели нас од момента када ће се навршити пуних 100 година од како је у важности наш Грађански законик. Донет је на измаку прве половине XIX века а у својој скоро стогодишњој примени претставља читаву једну епоху у правном животу наше уже народне заједнице. И по времену и по начину свога постанка, наш Грађански законик није могао бити намењен, нити је испуњаво услове, да траје и да служи читаво једно столеће. Непотпун чак и у односу према своме изворнику, он је све више и више заостајао у односу на стварне потребе према наглом развоју правних и привредних прилика у друштву. Неколике допуне и измене и неколико законодавних тумачења нису могли да га модернизују, већ су тим начином бивале отклоњене само најфлагрантније несагласности. Па ипак правни живот у приватним и друштвеним односима није био укочен, већ се развијао; прогрес у томе погледу је несумњив; историјски посматран, тај прогрес је огроман. За време ових деценија савладане су многе етапе и правни живот у нашем друштву се модернизовао и достиже, ако баш није достигао, степен данашње цивилизације. Тај посао, који претставља један изванредно велики интелектуални напор, савладала је и обавила наша правна наука, наша јудикатура и наша адвокатура. Генерације наших правника истрошиле су се у томе напору и на том народном послу. Никад правна наука и правна пракса нису ближе једна другој, него када имају да изналазе решења на основу непотпуних, застарелих и недовољних законских норми. Никада процес интерпретације, најважнији и у правној примени, није живљи и дубљи и значајнији, него када смисао закона треба да се изналази из модерних правних схватања а на основу оскудних правних прописа. Ту не може да буде занатства и аутоматизирања, већ се мора напорно да ради, стално да учи и увек да узима у обзир компаративно право напреднијих друштвених средина. То је био један велики културни задатак који су решавали и на коме су пословали наши старији, а на коме радимо и ми данас. Пок. Петковић достигао је на послу у овој материји веома висок степен. Он је ту могао да се истакне само великим и сталним радом. То је разлог да је из редова адвоката и он био један који је годинама сарађивао у комисији за израду пројекта новог Грађанског законика. Његово драгоцено искуство и солидно познавање правне науке и правне праксе довели су га да сарађује на овом значајном послу. Захваљујем на овако обилној посети нашега састанка и молим вас да саслушамо господу референте.