Бранич

„Б Р А Н И Ч'

закона ишла на штету оптуженог те како у том правцу нема нравног лека. Касациони суд је из службене дужности поништио пресуду Окружног суда и пресудио као у диспозитиву. . Према чему је призив оптуженог постао беспредметан, те Је Касациони суд у погледу њега донео предњу одлуку. Расположење о урачунавању истражног затвора у казну оснива се на § 420. к. п. Бр. Кре 372/1936. Нови Сад 31. маја 1937. Недопуштену ревизију у смислу § 334. од. последњи к. п. одбиће ревизиони а не Окружни суд. Окр. суд. у Н. С. решењем својим бр. Кзп. 427/934. од 14. октобра 1937. г. одбио је ревизију опт. С. М. и браниоца му, уложену противу пресуде Апелационог суда на основу § 334. од. 7. к. п. као недопуштену. По жалби оптуженог С. М. и браниоца му Апелациони суд у Н. С. донео је ово решење. Апелациони суд нападнуто решење ништи и враћа списе Окружном суду на даљи законски поступак а са доле наведених разлога. Апелациони суд, расматрајући списе овога предмета установио је, да је окружни суд нападнутим решењем одбацио ревизију уложену од стране оптуженога и браниоца му против пресуде Апелационог суда донете по призиву уложеном на основу § 332. к. п. Истина у предметном случају, против пресуде Апелационог суда, у смислу § 334. одељак последњи к. п. нема даљег правног лека, према чему је ревизија недопуштена, али о тој недопуштености ревизије није надлежан да решава Окружни суд, него ревизиони суд, јер Окружни суд може сам ревизију одбити само у случајевима побројаним у § 341. к. п. који законски пропис не предвиђа и случај одбијања ревизије, уложеие прогив пресуде Апелационог суда. На основу свега изложеног, Апелациони суд је нашао да Окружни суд није био надлежан, за доношење нападнутог решења, услед чега је исто ваљало поништити и донети решење као у диспозитивном делу. Кжа 48/1937. 6. априла 1937. г. Н. Сад. Бранко ЈевремоЕић судија Апелационог суца у Новом Саду. И вп оепоравање брачности детета у смислу § 114 грађ. зак важи рок од три меееца о коме је реч у § 128 нашег законика. Тужилац Александар навео је, да је после венчања са својом женом Драгом провео са њом код куће око девет месеци, па је после отишао у војску на отслужење сталног кадра. У војсци је провео годину и по дана. За то време није никако долазио кући нити је пак жена код њега долазала. После петнаест месеци од његовог одласка у војску, жена му је родала женско дете Иконију. Не признаваЈЈћи ово дете за своје, Александар се саслушао код своје војне власти и тражио да се дете у црквеним књигама уведе на име матере а не на његово иче, пошто је ванбрачао. Црквени суд се огласио ненадлежним за доношење одлуке по овом тражењу и упутио Александра да се обрати надлежном грађанском суду. У тужби својој, поднетој окружном суду у Врању, тужилац Александар тражио је пресуду: да је тужена малолетна Иконија ванбрачно дете њене матере Драге а не његово. Своје тужбено тражење засновао је на пропису § 114. грзђ. зак., будући да је она зачета и рођена у времену, кад тужиоцу ннје било могуће полно општење са детињом матером, Засгупници тужене Иконије нису одговорили на тужбу и тужилац је тражио да суд донесе пресуду због пропуштања у смислу тужбеног захтева. Окружни суд у Врању донео је пресуду По-337/35 од 2-Ш-1936 г. којом се одбија тужбени захтев са следећих разлога: Тужба за оспоравање брачности детета рођеног у браку, у смислу § 114. грађ. зак. мора бити поднесена од стране презумптивног оца у року од три ме. сеца, од дана кад је отац сазнао за рођење детета. После овога рока дете остаје брачно и питање његове брачности не може се више потрзати § 114 у вези са § 128 грађ. зак. Како се из тужбе види, да је тужилац свзнао за рођење малолетне Иконије још 7-11-1935 год., кад се протоколарно саслушао код војне власти