Бранич

88

,Б Р А Н И Ч*

чега је истом пресудом брак између њих из узрока из § 94. т. 1. грађ. зак. у корист мужа, а на штету жене разведен. Све ове утврђене чињенице Београдски Апелациони суд утврђује у уверењу да пок. Ј., за време овог одвојеног живота од последње три године, до доношења одлуке Духовног суда Епархије Шабачке о разводу брака дакле од маја 1905. године, а и раније, па до маја 1908. године када је донета пресуда Духовног суда о разводу брака, у које време с обзиром на дан рођења тужене Б. 20. јануара 1907. год. спада у законом одређени рок од 300 дана, није имала никаквих полних односа са својим мужем пок. М. већ са другим непознатим лицем из којих је полних односа тужена Б. од матере пок. Л. у одвојеном животу зачета и рођена. — Према овоме утврђеном чињеничком стању, тужена Б. не може се сматрати, као брачна и законита кћи пок. М. и поред законске претпоставке из § 113. грађ. зак.. већ као ванбрачно дете своје матере пок. Ј. према наређењима §§ 114. и 128. грађ. зак. Што се тиче дужности пок. М. из § 128. грађ. зак. да оспорава брачност тужене Б. у предвиђеном року од три месеца, Београдски Апелациони суд налази да ова дужност није лежала на пок. М. нити је могао доказивати да је то дете ванбрачно које је у црквене књиге рођених уписано као ванбрачно и самим тим да није његово брачно дете већ је напротив на пок. Ј. за живота као природном заступнику свога детета лежала дужност да утврђује да је тужена Б. брачна кћи пок. М. Да је пресуда Духовног суда Епархије Шабачке којом је разведен брак пок. М. и пок. Ј., постала извршна одн. да је Велики Духовни суд исту пресуду одлуком оснажио, Београд. Апелациони суд изводи из те чињенице одн. констатације у реферату решења Среског суда у Владимирцима од 14. маја 1934. године Бр. 1501 о упућењу на спор, приложеног у одговору на тужбу на име да је према уверњу суда општине Драгињске Бр. 1968/33. издатом на основу исказа тројице сведока постојала пресуда Великог Духовног суда о разводу брака између пок. М. и пок. Ј. и да је та пресуда постала извршна 1909. године —• § 388. грпп. Најзад Београдски Апелациони суд налази да нема места испиту сведока по предлогу тужилачке стране ради утврђивања чињенице, да пок. Ј. од како је напустила свог мужа пок. М. никако се више није враћала у његову кућу на продужење брачног живота као и да је пресуда Духовног суда Епархије Шабачке постала извршна. Ово стога што су ове чињенице у спору утврђене другим поднетим доказима". По ревизији тужене стране, Касациони суд у Београду пресудом од. 18. новембра 1938. године Рев. 951/37. преиначио је пресуду Апелационог суда и тужиоце одбио од тужбеног захтева са разлога: „Основан је ревизијски разлог из т. 4, § 597. грпп. који тужена страна У својој ревизији наводи, јер је по оцени Касационог суда призивни суд дао погрешну правну оцену о спорној ствари одлучујући да тужена Б. није брачна кћи пок. М. По §§ 113. и 114. грађ. зак. дете рођено у законом браку сматра се за брачно. У § 114. грађ. зак. предвиђен је само један начин за обарање ове законске прегпоставке а то је спор у коме би отац доказао да му за време рока од 180 или 300 дана није било могућно имати телесно смешање са супругом. Рок за вођење овога спора предвиђен је у § 128. грађ. зак. и исти износи три месеца од дана када је презумтивни отац сазнао за рођење детета. После овога рока законска претпоставка да је дете рођено у браку брачно не може се више обарати. У овом случају из утврђеног чињеничког стања се види, да је тужена Б. рођена за време трајања брака између њене мајке Ј. и пок. М. Б. бив. из Драгиња и то по истеку 180 дана од закључења брака а пре развода истог, према чему у овом случају постоји законска претпоставка да је она брачна кћи пок. Л1. Како се пак из утврђеног чињеничког стања види и то, да пок. М. који је живео осам година, после рођења тужене Б. у законом року није повео спор ради доказивања ванбрачности детета у смислу § 114 грађ. зак. то је законска претпоставка из § 113. грађ. зак. да је тужена Б као дете рођено у браку брачно, постала необорива. Разлог призивног суда да презумтивни отац тужене Б. није био дужан Да доказује ванбрачност детета зато што је у књигама рођених тужена Б. заведена као ванбрачно дете, неоснован је, јер закон питање о брачности детета не везује за констатацију о брачности заведену у књигама рођених већ прописује да је дете рођено у браку брачно, што значи да