Бранич

126

„Б Р А Н И Ч"

је суд нашао, да нема места прекидању поступка у см. § 255. грпп. по овоме спору, пошто исход кривичног спора који је поведен противу тужиоца, због преваре ни у колико није од утицаја по пресуђење овога спора између тужиоца и туженика". По ревизији туженика, Касациони суд у Београду пресудом од 17. октобра 1938. год. Рев. 1316, потврдио је пресуду Окружног суда са разлога: „Неоснован је ревизијски разлог да постоји повреда т. 4. § 597. грпп. јер је призивни суд према утврђеном чињеничком стању, које одговара изведеним доказима, правилно решио питање спорне ствари, а правилно је применио и прописе материјалног закона, па стога погрешна правна оцена спорне ствари не стоји. Навод ревизије да у конкретном случају нема пасивне легитимације неоснован је са разлога изнетих у нападнутој пресуди. Што се тиче ревизијског разлога из т. 1. § 597. у в. т. 4. § 571. грпп., да постоји ништавост зато што се суд упустио у извиђање спора без позивања именованог ауктора, — Касациони суд налази, да је овај навод неоснован. Ово стога што по § 123. грпп. онај ко буде тужен као држалац које ствари или којег стварног права, а у парницу неће да се упусти, јер тврди да држи у име неког трећег, дужан је одмах чим му се достави тужба да позове то треће лице, да се на првом рочишту одређеном пред парничним судом изјасни о своме односу према спорном предмету или спрам тужбеног захтева. Ово позивање бива достава — поднесак, али како туженик ово није учинио, већ се упустио у парницу и доказивао противнО тужби то је поступак суда правилан, па стога истакнута повреда не стоји јер нити је по пријему тужбе известио суд ко држи спорно Кмање ни да је истог известио о овом спору нити је овај свој захтев јасно истакао на расправи пред првим судом". Ако рок исплате није определ>ен, интерес ће се по § 654. грађ. зак. плаћати од времена опомене од стране тужиоца. (Пресуда Касационог суда у Београду од 28. октобра 1938. године Рев. 1150/38.). У правној ствари фирме Ф. и К. противу Н. П. и др. Окружни суд у Београду пресудом од 30. јануара 1937. год. По-734/35. одбио је тужбени захтев са разлога: „Тужилац је у својој тужби и на усменој спорној расправи навео: Да је тужена Управа Народног позоришта узела од тужиоца по више рачуна разне дрвене грађе и за исту остала на дан 18. јуна 1935. године дужна суму од 41.284.95 динара, па на опомену заступника тужиоца, платила суму од 4.458.75 дин. тако да је до септембра 1935. год. остала дужна још 36.826.20 динара, па је тражио од суда да тужену Управу Народног позоришта солидарно са Државом Краљ. Југославије осуди да јој плати суму од 36.826.20 динара са 6% камате. Туженик^је у одговору на тужбу и на усменој спорној расправи, оспо-: равајућн тужбене наводе, изложио: Да не признаје тужбено тражење тужиоца у основи и количини, јер за исте тужилац не подноси никакве до(<азе, предлажући да се тужилац одбије од тражења. Брижљиво се обазирући на резултат целокупне спорне расправе и изведеннх доказа и ценећи, да ли се који чињенички навод има сматрати истинитим, или не, а по своме слободном судијском уверењу у смислу § 368. грпп. овај суд' је .кашао: Да треба тужени захтев према држави одбити, јер је Народно позориште у Београду самостални правни субјекат који се издржава својим приходима и креће у своме буџету самостално — чл. 1. зак. о Народ. Позоришту, а ни једним законским прописом, држава не одговара за материјалне обавезе Народ. Позоришта, те је тужбено тражење према Држави, по овом основу ваљало и одбити. Оцењујући пак тужбено тражење према Народном позоришту по § 368. грпп. суд налази: да је тужбено тражење смањено, и да тужилац према расправном записнику од 30. јануара 1937. године, тражи да суд осуди Народно Позориште, да му плати 6% интереса на суму од 12.487 дин. за време од 16. априла 1935 године, до 13. јануара 1936. године тто износи 550 динара, као и да му плати 6% интереса на суму од 24.335.95 дин. за време од 16. априла 1935. године, до 5. новембра 1936. године, што лзноси 2.275 дин. укупно интереса 2.825 дин.