Бранич

ЛИКВИДАЦИЈА НЕПРАВИЛНИХ АКЦ. м ДРУШТАВА С . О. О . 155

једно друго решење. По том решењу, с обзиром на питања која овде расматрамо, друштва по стварности ваља класифициратн на: ништава, оборива и неправилн а. 17 ) Прва, као она која својим пословањем или својим устројством вређају добре обичаје или принудке законске прописе, не могу произвести никакво правно дејство, па, према томе, ни бити предмет ликвидације. Друга или оборива друштва подлежу општем п р а в у, пошто су обично у питању заједнице које неко од другара може нападати због своје пословне неспособности или 3601 ман љивости воље на основу које се удружио. По општем праву, пак, поништај оборивог друштва дејствује, у погледу на онш који је до тога довео, ретроактивно, а, према осгалима, за уб) дућеГ Зато се дотле засновани односи тих осталих имају^расправити сходно ономе што је у „социјалном пакту" предвиђено. Трећа или неправилна друштва, најзад, почивају на правно важећим уговорима и разликују се од уредних заједница њиховог облика по томе што имају неки формални недостатак. 18 ) Доследно овоме та неправилна друштва постоје све док надлежна власт не изрекне њихов престаиак, после чега ступају у ликвидацију баш као да су у свему прописно основана. 19 ) V. — У последње време професор Ше1-ског универзитета, \УоН',1гапе 81ећег1; препоручује систематизирање „фактичких" друштава, њихово појимно и суштастзено изједначење са правилним односно правним заједницама исте врсте и, с тим у вези, један упрошћен начин за решење питања да ли се и како врши ликвидација дотичних друштава. По њему, јуридички писци обично полазе од тога да је друштвено право подређено општем уговорном праву. И како фактичке заједнице нису у складу са прописима овог последњег, они закључују: да су те заједнице „изузетак од правила", који прелази методичну класификацију друштава; да стварају само чињенична стања и односе; да је та стања и одиосе немогуће „игнорирати"; и да се због тога са фактичким заједницама мора донекле поступати као са правим друштвима ма да она то уистини нису. Оваква полазна тачка и закључци на њој засновани не изгледају 5Јеђег1:-у оправдани. Право друштава, тврди он. развијало се, више него одредбе Грађанског законика о уговору, под утицајем циља и предмета установа које регулише. Захваљујући овоме стекло је извесну самосталност у односу на поменуте одредбе. Та самосталност испољава се иарочито у томе, што се за појаву друштва не траже неминовно сви они услови које уговор претпоставља. Оснивање друштва је „корпорацијско стваралачко делање". 20 ) Оно се одликује својом сврхом и њоме одређеним бићем. Самим тим се не може третирати као проста сагласност воља. С друге стране, ово биће односно дрзчитво је 1Г ) 8 о с 1 е I а п и 11 а, зосЈеЈа аппиПаћИе ; к о с 1 е 1 а јггеро' а г е. & 18 )_ То јест недостатак проузрокован пропуштањем извесне формалности коју Је Закон увео за оснивање друштва. 19 ) Вид. о овом италијанском систему: Нбшагд, пов631—661 (стр. 829-867);; бјеђег!, стр. 14-17; као и писце које они цитирају. 20 ) „Еше Когрег5сћа?Шсће Зсћ0р{ип§8ћап<Пип§".