Бранич

166

„Б Р А Н И Ч«

Тужени Ћ., својим писмима од 24. новембра и 10. децембра 1938. г., а нарочито својим изјавама на данашњем рочишту, довољно је убедио суд да не постоји могућност извршења уговора, па када такве могућности нема, јасно је да тужилачка страна има право да тражи накнаду штете која је проузрокована тиме што уговор није извршен, без обзира на то што износ те штете може да буде већи од удвостручене капаре. Ово гледиште суда засновано је на закључници коју су парничари склопили 1938. год. и на § 550. Грађанског законика. Међутим, заступник туженог Ћ. у одговору на тужбу, а сам тужени Ћ. на данашњем рочишту, нарочито су инсистирали на томе, да је приликом склапања уговора предвиђена евентуелна немогућност извршења уговора, којом 1е приликом било уговорено, да се у случају ако која страна не би била у могућности уговор да изврши, има применити у народу иу нашем законику уобичајени принцип капаре, тј. ако купац не хтедне да испуни уговор, да му има пропасти капара, а и у противном, ако продавац не буде у могућности уговор да испуни, да има купцу вратити удвостручену капару. Суд је на данашњем рочишту испитао странке: тужиоца С. и туженог Ћ. о тој околности, али из њихових изјава није могао да стекне убеђење да ли су они за случај неизвршења уговора, заиста имали у виду као санкцију једино пропадање капаре, односно њено дуплирање, другим речима, шта су том приликом један другоме усмено рекли и обећали. Тужени Ћ. тврди да му је тужилац рекао да му у најгорем случају, ако не буде био у стању да набави потребне количине вина, може пасти у обавезу да врати дуплирану капару, а тужилац С., напротив, тврди да такво обећање није дао. У недостатку других доказа, суд налази да се ово питање може расправити једино заклетвом, која се, по нахођењу суда, има досудити тужиоцу С. Б., који се има заклети на околност да приликом закључења уговора од 8. октобра 1938. год. није усмено обећао туженом Ћ. да му у случају немогућности испоруке вина и ракије неће на име санкције тражити ништа друго, осим удвостручене капаре. Од положене или неположене заклетве зависиће правне последице ове парнице. Суд досуђује заклетву тужиоцу С. зато што он до велике вероватноће доказује да такво обећање није дао Ћ, самим тим што у закључници од 8. октобра 1938. год. није назначено да се као једина санкција има узети удвостручена капара, већ је само потврђено да је тужени Ћ. примио од тужиоца 10.000.— динара на име капаре, а постоји велика вероватноћа да би такво једно отступање од уговора имало бити назначено у самом уговору, који су парничари писмено сачинили. Други приговор тужби састоји се у томе што тужена страна сматра да је „вишом силом" извињена што уговор није испунила. Тужена страна је претставила суду да разлог неизвршењу уговора лежи у томе што се у пределу одакле је вино имало да се добави појавила сточна заразна болест „шап", услед чега сељаци нису могли довозити купљену робу, пошто су власти забраниле да се стока креће. Због ове забране тужени Ћ. није био у стању да благовремено набави потребне количине вина и ракије, па је стога отказао уговор својим писмима од 24. новембра и 10. децембра 1938. год. Суд не може да усвоји гледиште тужене стране, да је тужени Ћ. Љ. био спречен „вишом силом" да изврши уговор из два разлога: а) из уверења Начелства среза трстеничког бр. 18.982 види се да је сав промет био забрањен само са папкарима, што дакле не искључује могућност превоза робе коњском запрегом. Осим тога, суду је познато, да се у тим пределима превоз врши и теретним аутомобилима, па је и на тај начин постојала могућност превоза робе. па следствено и извршења уговора; б) из уверења општине Велике Дренове, од 5. фебруара 1939. год. види се да је сточна зараза „шап" владала у месецу септембру, октобру и новембру 1938. год. Како је уговор између парничара склопљен 8. октобра 1938. год., значи да је тужени Ћ. у моменту склапања уговора знао Да постоји^сточна зараза, па када је упркос томе склопио уговор и примио на себе обавезу да у одређеном року испоручи вино, значи да ни сам није веровао да сточна зараза „шап" претставља неку неодољиву пре-