Бранич

КРИТИКА ПРЕДОСНОВЕ ГРАЂАНСКОГ ЗАКОНИКА 319

Нтола Ђоновић, бдвокат — Београд. Критика предоснове грађанског законика — Може ли се према §§ 977 и 978 Предоснове вратити онолико ио унутрашњој вредности колико је било дато I Основа и циљ сваког облигационог односа је, да оно што се враћа буде једнако по унутрашњој вредности ономе што је било дато. Пошто се вероватно 90°| 0 обавеза испуњава новцем, да би се постигло, да оно што се враћа, буде једнако ономе што је дато, потребно је да се вредност новца не мења, или бар да је поверилац законом заштићен да променом вредности новца не буде оштећен. Да видимо да ли Предоснова грађ. закона у том погледу пружа довољну заштиту повериоцима: Стабилност националне валуте важан је фактор не само у домени приватноправних послова, већ је та стабилност важна за општи привредни живот, нарочито с обзирбм на спољну трговину. Стабилност новца важна је чињеница и за социјалне односе, јер ако опада куповна вредност националне валуте, плате радника, чиновника, као и све врсте рента, неће се повећати у оној сразмери у којој су поскупиле животне намирнице, у односу на девалуирани новац. Сопственици папира било приватних било јавних који вуку фиксну ренту, у случају девалуације, трпе такође штету без икакве могућности за накнаду. Па ипак и ако је стабилност новца тако важан фактор, како за правни промет добара и услуга, тако и за социјални мир, дођу моменти, дође потреба, када савремена држава сама напушта ту стабилност ради неких других општих интереса. Ове су појаве нарочито запажене у послератном економском животу Европе. Смањујући вредност своје валуте држава врши напад на приватне интересе, експропришући један део имовине онима који потражују, у интересу оних који дугују. Тзко изгледа фасада саме ствари. Међутим, никада се неће савремена држава упустити у то да један ред својих грађана богати на рачун другога. Било је код нас захтева пре једне деценије када су дужници тражили девалуацију путем инфлације, а повериоци стабилизацију. Али ће савремена држава да то учини из других разлога и под притиском друге потребе. Типичан пример је за то поступак Енглеске 1933 г. и Америке нешто касније. Обе ове велике земље девалуирале су своју валуту, да би омогућиле купцима из земаља са слабијом валутом да се појаве на њиховим тржиштима. На тај начин савремена држава бори се не само за освајање страних тржишта, не само за прилив богаства са стране већ она тим путом ради да омогући стално упослење свога радништва; омогући сталну функцију кредита и трговине. Јер када престану поруџбине код индустрије, онда престаје рад, стаје кредит, стаје трговина. Једном речи страдају интереси заједнице. Ето због тога савремена држава •