Бранич

СУДСКА ПРАКСА

443

исказе сведока, наводи: „утврђено је да су се на поменутој општ. чесми опт. Чулин и Грцић свађали са пок. Ћосићем, да је у тој свађи Ћосић зграбио мотку са казана и њоме појурио да удари опт. Грцића и да је у томе моменту опт. Чулин дохватио другу мотку са казана и истом ударио пок. Ћосића..Према овоме, када суд утврђује да је пок. Ћосић први хтео мотком ударити Грцића и да је опт. Чулин у том моменту узео другу мотку и ударио пок. Ћосића онда је потребно, да суд према овако утврђеним чињеницама бцени, да ли је опт. Чулин делао у нужној одбрани, одбијајући истовремени противправни напад уперен противу Грцића; јер се за постојање нужне одбране по од. II § 24 крив. зак. не тражи да се само од себе одбије истовремени противправни напад, већ или кога другог. Па како је одлука суда о овој одлучној чињеници остала непотпуна и нејасна, то су тиме испуњени услови за примену тач. 6 § 336 ксп.". Трајно унакажење леве руке, као важног дела тела човечијег, преставља кривично дело из § 178 тач. 4, а не дело из § 178 од. I крив. зак. (Решење Касационог суда у Београду од 3 октобра 1934 год. Кре. 768/2). У кривчном предмету противу Д. Т. због дела из § 178 т. 4 крив. зак. окружни суд за округ Београдски, пресудом својом од 14 маја 1934 год. Кзп. 255/8/34, огласио је оптуженог Д. Т. кривим, што је 6 августа 1933 год. гвозденим вилама ударио повређену Р. С., из Бегаљице, по левој руци преломивши јој кост од чега је према лекарском уверењу, наступила тешка повреда и трајна неспособност леве руке, чиме је учинио злочино дело против тела из тач. 4 §-а 178 кз. кажњиво по од. 1-ом истог законског прописа, те га стога суд за ово дело, с обзиром на §§ 70 и 71 тач. 4 кз. осуђује са осам месеци затвора. У смислу § 65 кз. извршење ове казне одлаже му се за две године дана. Касациони суд у Београду, расматрајући ревизију оптуженика, решењем својим од 3 октобра 1934 год. Кре. 768/2 одбацио је ревизију оптуженика на основу § 345 т. 2 ксп., са разлога: „Узимајући у оцену ревизионе наводе о повреди материјадног закона из § 337 т. 2 ксп. у томе, што је суд погрешно нашао, да у радњи оптужиног стоји дело тешке повреде из § 178 т. 4 кз. јер се из лекарског уверења види само то, да постоји делимична укоченост леве руке, али је коСт зарасла, те само може бити у питању дело из § 179/1 кз. Касациони суд је нашао да је ревизија неоснована. Ово стога, што је окр. суд, на основу чињеничког стања утврђеног на главном претресу, начину извршења дела и лекарском уверењу, радњу оптуженика правилно квалификовао као кривично дело из § 178 ст. 4 кз., о чему је суд у разлозима пресуде у смислу § 293 ксп. изнео потребно образложење, ценећи том приликом и одбрану оптуженика да не може бити у питању дело из § 179/1 кз. за које ревизија пледира. Ово у толико пре, што је овде у питању трајно унакажење леве руке, која је важан део тела човечијег". За примену прописа § 319 крив. зак. тражи се да је утају извршио државни службеиик вршећи јавну службу, а не и то да му је благајничка служба поверена. (Решење Касационог суда у Београду од 3 октобра 1934 годј. Кре. 693). У кривичном предмету противу Р. М., због дела из § 319 кз., Окружни суд у Пожаревцу пресудом својом од 18 јуна 1934 год. Кзп. 2636/31 огласио је кривим опт. Р. М. што је иеустановљеног дана у 1930 год. у својству деловође општине Дрмске, дакле у својству државног службешжа примио од С. Ж. из Дрмна, суму од 1020.— динара да исту преда општ. каси, на име наплате дугованог приреза и пореза, па од ове суме предао општ. каси 917.— динара, а остатак у 103.— дин. утајио па је тиме учинио преступ против имовине — утају из § 319 од. II кз. кажњиво по истом §-у у вези § 14 кз. Касациони суд у Београду 1 , расматрајући ревизију оптуженика изјављену на горњу пресуду окружног суда, решењем својим од 3 октобра 1934 год. Кре. 693, одбацио је ревизију оптуженика, на основу § 345 т. 2 ксп., са разлога: „Узимајући у оцену ревизионе наводе оптуженика о повреди мате-