Бранич

446

„Б Р А Н И Ч"

држи примљену капару а никако да тражи и неку накнаду штете, те предлаже да га суд одбије од тужбеног тражења. Срески суд за град Београд одбио је тужиоца од тужбеног тражења (П-5013/37) са ових разлога: „Признањем парничних странака утврђено је да су тужилац и тужени закључили усмени уговор о закупу и тужени за доказ потврде уговора дао је тужиоцу капару од 300 динара. — §§ 531, 550 и 677 Грађанског закона и да тужени није уговор извршио нити се у закупно добро уселио. Па како по изричитом пропису §-а 550 Грађанског закона ако се узима у знак сигурности извршења уговора да капара, невина страна може задржати капару, суд налази да овако уговорена и примљена капара, према признању странака, искључује свако право на накнаду штете, која је наступила за страну која је примила капару, услед неиспуњења уговора, јер поменути законски пропис предвиђа у оваквом случају као последицу неизвршења уговора од друге стране само то да јој капара пропада, јер прималац може исту задржати и ништа друго. Са ових разлога суд налази да тужилац који признаје да је примио капару и да се иста још код њега налази, нема права на тражење накнаде штете. Ово без обзира на чињеницу што он у тужби изјављује готовост да туженику врати капару, јер то стоји до његове воље, али његова готовост по поменутом пропису § 550 Грађанског закона нити по ком другом пропису Грађанског закона не повлачи за собом никакво право на накнаду штете услед неизвршења уговора према сауговорачу који је капару дао. Суд је ценио наводе тужиоца на данашњој расправи да по § 550 Грађанског закона тужилац има право или да задржи капару или да тражи извршење уговора или накнаду штете услед неизвршења, као невина страна, па исте одбацује као неумесне и на закону противне, јер се баш из § 550 Грађанског закона види да је то право дато само оној невиној страни која је дала капару, а у конкретном случају капару није дао тужилац да би се овим законским прописима могао користити већ напротив тужени чијом кривицом није ни извршен уговор: дакле, овде је невина страна тужилац, али он није дао капару, већ туженик те тужилац као страна која није дала капару и ако је невина нема права која је тужилац по § 550 Грађанског закона за себе тражио." Окружни суд за град Београд (Пл. 1587/37) потврдио је ову пресуду налазећи следеће: „да тужилац у овом случају има право да само задржи примљену капару а нема право да тражи и накнаду штете. Исто тако неуместан је приговор да је пресуда ништавна према § 571 грпп., јер пресуда не садржи никаквих недостатака нити противуречности, нити је пак без разлога пошто је у овом случају спорно правно питање о тумачењу § 550 Грађанског закона, који је пропис Срески суд правилно протумачио и применио". Међутим, Касациони суд у Београду (Рев. 1507/38) није се сложио са радажењем Среског и Окружног суда, већ је нашао следеће: „Да је основан ревизиски разлог о погрешној правно.ј оцени спорне ствари § 597 т. 4 грпп. Наиме погрешно налазе први и призивни суд, да тужилац као невина страна код овог једностраног раскида уговора од стране закупаца има право да задржи примљену капару и ништа више. Напротив, § 550 Грађанског закона јасно и изрично предвиђа да невина страна може или капару задржати, или ако је ову дала удвојену тражити, или тражити, да се уговор изврши, или, ако то не може бити, да се накнада учини. Из овога излази да је невиној страни остављен избор код бирања једног од четири наведена начина, на које се ликвидира однос уговорача у случају једностраног раскида уговора. Па како се тужилац, у овом случају невина страна определио и тражио, да му тужена страна као крива накнаду учини за штету, што му је издат стан остао празан — §§ 800 и 801 Грађанског закона онда је тужена страна дужна ову накнаду и платити. Неосновано је и нахођење суда да тужилац нема право на ово тражење за то, што није он дао капару, и да ово бирање припада само оној невиној страни, која је дала капару, а не и оној која је примила капару. Из стилизације § 550 Грађанског закона види се да је избор остављен невиној страни, и при томе није учињена разлика, коју суд први чаводиј, већ та разлика, између страна, која је примила. или