Бранич

СУДСКАШРАКСА

455

лима, за кривично поступање према војним лицима, учиноцима злочинстава и преступљења, надлежне су војне истражне власти и војни судови. По истом закону у војна лица спадају и жандарми. Услед појављеног сукоба о надлежности између Окружног суда и војне власти за кривично поступање према војном лицу, као учиниоцу дела из чл. 52 Закона о штампи, „Веће за решавање сукоба о надлежности" по § 104 Закона о уређењу редовних судова на својој последњој седници донело је одлуку: да је за кривично поступање у горњем случају надлежна војна истражна власт и војни суд. Ово стога што законодавац у чл. 73 Закона о штампи није и војна лица за учињена дела из истог закона ставио у надлежности окружних судова, а да је хтео, он би то урадио, као што је случај са § 92 Закона о избору народних посланика, по коме и војна лица, за учињене изборне кривице потггадају под редовне судове. Политика од 7. јула 1939. год. Судија не може бити претседник суда добрих људи. Министарство правде тражило је од Касационог суда мишљење у смислу чл. 101 Устава о томе да ли се, с обзиром на прописе чл. 38 и 39 Уредбе о избраним одборима, у вези § 673 Грађанског парничног поступка, може дозволити судији вршење дужности претседника избраног одбора (суда добрих људи) при среском начелству. По овом тражењу Касациони суд у својој седници дао је мишљење, по коме се, начелно, не може дати одобрење, да се судија редовног суда прими горње дужности, пошто он по § 673 Грађ. парн. пост. не може бити судија избраног суда, па се према томе не може примити ни дужности претседника избраног одбора (Суда добрих људи). Политика од 7. јула 19391 год. Доказани блуд, по § 113 Грађанског закона, нема значаја за брачност детета. У једном конкретном случају тужилац је навео да му је од стране пароха, на дан 12 децембра 1935 године, саопштено да је његова одвојено живећа жена крстила своје дете на његово име, као да му је он отац. Тужена С., која не живи с њим од фебруара месеца 1934 године, родила је то дете, које је крстила именом Јован, а крстила га је на његово — тужиочево име и ако је од прекида заједничког живота, па до рођења детета, прошло више од 20 месеци. Сматра да је дете ванбрачно и да није рођено у законитом браку између тужиоца и тужиље. Тужена С. порекла је наводе тужбе, наводећи да је извод из књига рођених, приложен уз тужбу, потпун доказ о брачности детета, а испигу сведока нема места. Поред тога тужилац је изгубио право, које му пружа § 128 Грађанског закона, јер је од дана саопштења о рођењу детета до дана поднете тужбе прошло више од три месеца. Окружни суд у Јагодини усвојио је тужбени захтев и пресудио да је Јован ванбрачно дете и да није рођен у законитом браку тужиоца и тужене из разлога: „Да је тужена С. сама напустила кућу тужиоца и живела одвојено двадесег месеци, за које време се и није састајала са тужиоцем већ је на против живела са В. Г., што је исказима испитаних сведока утврђено, те се има узети као доказано да тужена малолетног Јована није зачела од тужиоца — §§ 113, 114 и 128 Грађ. зак.". По призиву тужене стране, Апелациони суд у Београду сложио се с правним схватањем првог суда па је пресуду Окружног суда потврдио из разлога: „Призивни навод да је пресуда Окружног суда заснована на погрешно утврђеном чињеничном стању и погрешној правној оцени, — неуместан је. Ово стога што је први суд, с обзиром на утврђено и оцењено чињенично стање и поднете доказе у образложењу нападнуте пресуде, налазећи да има места тужбеном захтеву, а на име да је поднетим уверењем и исказима испитаних сведока утврђено да је тужена С. сама напустила кућу и да се за време одвојеног живота није састајала са тужиоцем, већ напротив да је живела са В. Г.". По ревизији тужене стране, Касациони суд у Београду није усвојио