Бранич

БЕЛЕШКЕ

485

мислити, заиста, како би било могућно у сред XIX столећа, под новим економским и политичким условима, одржати у центру Европе, између четири велике силе, 25 суверених држава, готово без икаквих међународних веза, вели исти писац Мартен. Швајцарски народ успео је да и то учини. Он ће савладати најпре супротности села и града; у другој половини 17 века однеће победу град. Затим ће се Реформацијом савладати и религиски сукоби који су га јако поцепали. И, најзад, пребродиће срећно сецесионистички рат, изазван одвајањем католичких кантона. Несумњиво да су тежња за слободом и економске потребе и интереси били главни покретни чиниоци. Уз ове иде, разуме се,. стварање заједничке културе и све јаче заједничке свести. Али у 19 веку са привредним преображајем, односно индустријализацијом, постаће важним факторима средњи и нижи друштвени слојеви, који ће успети да разбију узан оквир олигархије и увести референдум, установе познате од- старине у планинским кантонима. Ови, демократски, елементи учврстиће све више федерацију. Подлогу Сједињених америчких држава чини народ, који је највећим делом англосаксонског порекла и истоветне цивилизације. Американди, одвојени географски и економске од Енглеске, упућени једни на дру-° ге, побунили су се претов „деспотизма" Енглеске, дајући тако својој борби државноправни карактер. Један американски писац ће рећи да, ако је тежња народа да сачува своја политичка права и врши законодавну власт у Енглеској довела до победе парламента револуцијом у 17 столећу, у Америци је довела до стварања једне суверене државе, које ће извести народ, који је хтео да се политички еманципује. Али не смеју се заборавити ни економски моменти. Енглеска, чија контрола због удаљености колонија није била ефикасна, услед рђавог економског стања, које је наступило у 18 столећу, има потребе за приходима. Потстакнута добрим економским стањем колонија, она је хтела да уведе нове порезе и ограничи њихову аутономију. Конфедерација, коју су створиле американске колоније, показала се као сасвим неподесан облик, нарочито у економском и финансиском погледу. Стање америчких држава, међу којима су постојале осетне географске и економске разлике, непосредно пре стварања федерације пореди се са стањем данашње поцепанс и завађене Европе. Осам година, од 1781 до 1789, чиниле су критичну периоду америчке историје. Једна држава објављује рат другој да осигура обалу једне реке, трећа (суседна) остаје неутрална. Нека друга, пак, ограђује се економски царинама и наноси штете фармерима суседне државе: два примера карактеристична за ово време. Прелазећи од једне до друге државе новац се није примао. Конгрес, лишен финансиских средстава, био је немоћан и није имао власти да регулише трговачке односе држава и;, што је можда најгоре, није било једног суда. Недостајале су међусобне гарантије држава; све државе, иако неједнаке по величини и богатству, плаћале су једнаке квоте, што није било правично. Из тих разлога морала се створити једна чвршћа заједница, федерација; или се конфедерација морала распасти у безброј малих држава на штету свију. Американци су створили савезну државу, што није ишло баш лако. Прво „мало семе" федерације био је један конгрес, на коме се имало да реши питање речне пловидбе и риболова између двеју суседних држава Виргиније и Мериленда. Довољно паметни, да реше споразумно и питање територија на северозападу од реке Охио, где ће се формирати нове насеобине и државице, Американци ће најзад донети на једном свом конгресу нов устав. Једном створена савезна држава — и створена је не само због стварних потреба, већ и благодарећи и мудрости својих великих људи — она је тек после грађанског рата учвршћена. Овај је изазван економским интересима великих земљопоседника југа на питању ропства; али он је показао истовремено да је за федерацију потребно једно јединство морално и нравно, и да је немогуће да једна поред друге живе државе у блиској заједници, од којих једне сматрају да је злочин ропство, а друге га признају. Економски живот, односно развој капитализма, за који су биле уске границе посебних држава, учвршћивали су и повећивали све више савезну власт. Немачка конфедерација постаје 1815 и јавља се као реакција против Наполеона, који је створио тзв. Рајнски савез и постао његов протектор. Зато се и вели да је Наполеон учинио услугу немачком народу, јер је