Бранич
488
,Б Р А Н И Ч"
такође, о безбедности сопствених органа на целокупној територији. По оном значају који има економски и културан живот у модерно доба, по значају који има приближавање делова народа и територије у национално јединство, као и по оном који има за војску и рат, саобраћај: путеви, реке, пристаништа, железнице итд. спадају у надлежност савезне државе. Што се тиче путева у Америци, савезна држава није остала индиферентна и још 1807 је трасирала један националан пут, а што се тиче железница она је помагала приватна предузећа при изградњи великих пруга, 1866 је донела један закон којим је признала да постоје линије и 1887 је основала Федералну комисију за железнице дајући јој широку надлежност. Свуда иначе има државних путева и свуда су железнице државне. Државне су такође поште и телеграф у Америци од самог оснивања; у Швајцарској 1849 оне су прешле из приватних руку у државне. Заједнички су свуда новац и највише емисионе новчане установе (као народна банка). Савезна држава свуда чини једно јединствено царинско и трговинско подручје. У њену надлежност не спада само спољна трговина већ и трговина међу државама. Помоћу прописа о овоме, савезна држава је могла да осигура не само потпуну слободу трговине међу државицама него и да врши у извесној мери контролу над целокупном привредом (пошто и земљорадња и индустрија имају везе с трговином), Што се пак тиче финансија, нормалан и тако рећи класичан је систем да савезна држава има своја сопствена средства. Систем квота по којем савезној држави по једном одређеном кључу државице плаћају једну суму, данас је напуштен, јер он претставља „слабо развијен стадиум организације финансија" у савезној држави (по речима једног финансијера) и савезну државу уподобљава једној уговорној заједници (т. ј. конфедерацији). У модерном систему она има као сопствена средства царине, монополе и посредне порезе (на првом месту трошарине), у главном из разлога што су ти приходи зависни од целокупне народне привреде, а показали су се довољни. У пракси, у току развоја, а нарочито после светског рата, овај систем се није одржао и дошао је једдн систем, више мање мешовит, по којем савезна држава узима и неке непосредне порезе, а државице неке посредне, или обадвоје учествују у одређеној сразмери у истом приходу. Овај систем је створен колико порастом потреба савезне државе, толико и потребом за јединственим финасиским планом или је од битне важности за народну економију. Најзад, посветимо неколико речи и извршним органима. У том погледу се противстављају два система: американски, по којем савез има сопствених средстава и немачки и швајцарски, по којем врши своје послове преко органа државица. Треба ту уочити једну ствар, а на име да ако у Швајцарској савезна држава нема сопствених органа, она има једну много ширу надлежност него у Америци, где држава има сопствених органа. А затим не треба мислити да ни Швајцарска нема никаквих својих органа: она има својих поштанских и царинских чиновника. Обрнуто, у систему где савезна држава има сопствених органа, она може да извесне своје послове пренесе на органе државица, задржавајући своју власт надзора. У једном и другом систему пак држава располаже средствима да натера органе државица да врше своје дужности. На основу једне одлуке Врховног суда, савезна власт може употребити сва средства потребна за примену закона на свима тачкама своје територије. По томе она има права да сломи отпор становиштва или власти једне државице, који неће да изврше или ометају њено извршење. У Немачкој савезна држава има право да их на послушност натера оружаном силом. Не спада у надлежност савезне државе само ово што смо навели; њена надлежност у неким државама иде далеко преко тога, јер циљ једне савезне државе не ограничава се на чување интегритета и независности државе, и као и на безбедност и ред унутра, него њен циљ је опште народни напредак, привредни и културни и стварање народног јединства. Отуда она не може остати равнодушна у многим стварима привредним, културним и националним, обезбеђујући и ту извесну уједначеност и извесно јединство. Ако савезна држава тежи да задовољи разноврсности; онда мора да одржи истовремено једно довољно јединство (формулу за ове други пут ћемо покушати да конкретни је одредимо). Ту ваља споменути нарочито да има материја ксме савезна држава само регулише пу-