Бранич

508

„Б Р А Н И Ч"

даље без адвоката, све док се донесе јединствени Грађ. законик, што може бит и ипосле 100 година. Тако се и у овом незнатном питању срећемо са једном вапајућом контрадикцијом, коју логичии правниди ие смеју стварати. Према трећој глави уредбе попуњавање упражњених нижих судијских места између кандидата са описатим и доста тешким условима врши се путем натечаја. Пријављене кандидате ранжира специјално веће апелационог суда, које свој предлог доставља Министарству правде. Министар правде по својем нахођењу врши избор између предложених кандидата и своје изабранике Краљу предлаже на потврду. Код целог овог избора, функција апелационог суда остаје више саветодавне природе, а пресудну улогу врши ипак сам Министар правде. Он је у праву да изабере кандидата са краја, као и са почетка ранг листе, која може бити врло обимна. Попуњавање места за претседнике окружних и трговачких судова или судије апелационог и касационог суда, врши се по избору опште седнице Касационог суда. Персонално веће апелационог суда за такав избор даје претходни предлог, али тај предлог не мора ни најмање утицати на одлуку Касационог суда. Тај је предлог шта више једна сувишна формалност, па и нелогичност. Формалност је због тога што је необавезна, и што ће општа седница Касационог суда ван сваке сумње самостално радити. Нелогичност је због тога што свакако апелационе судије не би требале ни у којој форми утицати на избор касационих судија, који су им у судијској хијерархији претпостављени. За свако овакво упражњено место Касациони суд предлаже три кандидата. Министар је међутим у праву да такав предлог не прихвати. У том случају Касациони суд мора учинити нов предлог тројице, али у обзир не може узети раније предложена лица. Натај начин остављају се отворена врата искључењу најбољих судија за ове функције, које може предложити и Апелацони и Касациони суд, али који ипак не морају уживати нарочито поверење Министра правде. Тим путем за све ове функције Министар ако хоће ствара шест кандидата, од којих само једног предлаже Краљу на потврду. А шест кандидата за једну судијску функцију претставља прешироку пространост за министров избор, који увек може пасти на најмање препорученог рефлектанта. На тај начин тежиште у избору преноси се и за више као и за ниже судије са највиших судова на самог министра. А министри могу бити добри политичари, али нису увек најбољи правници. Што се више примичемо највећим судијским функцијама, то је министрова слобода у избору све већа. Потпретседнике и претседнике апелационих судова на основу § 19 уредбе министар предлаже по претходном, али информативном саслушању Касационог суда. Потпретседнике и претседнике Касационог суда министар предлаже и без тог информативног саслушања, које замењује саслушањем Министарског савета. Међутим код ових највећих судијских звања најпотребнији су обавезни предлози опште седнице највишег суда. Они најбоље познају најспособ-