Бранич

РЕЛИГ.-ФИЛОЗ. И ЦРК.-ПРАВ. ПОГЛЕДИ Д-ра ЖИВ. М. ПЕРИЋА 519

евега, оа шта више и изнад слободе, коју је увек готов да жртвује, само да мир не би био поремећен. . . 12 ) Кад човек чита расправе г. Перићеве из области међународног права, он осећа како га један велики дух руководи кроз компликоване међународве проблеме и са уживањем прати његове занимљиве и оригиналне мисли. . . Он као какав оракул износи у чему је спас човечанства. Спас лежи у пуној међународној сарадњи свих народа,.. На жалост, данас народи још нису зрели за ту пуну међународну сарадњу, већ се топови и остала убојна оруђа, муниција и отровни гасови производе тако убрзаним темпом, да ће једног дана наступити катастрофа Човечанства! .. . VII.) Развијајући своје узвишене мисли о цркви и држави, г. Перић је објаснио и однос наше државе према православној Цркви. То је нарочито учинио у својој књизи Религија у српском Грађанском Закошжу, коју је написао поводом оснивања Богословског факултета код нас. 13 ) „Малено је зрко бисера, али скупоцено!" — гласи једна руска пословица. То би се исто могло рећи и о поменутој књизи г. Перића. Она заслужује велику пажњу не само правника и богослова, већ и свих културних и мисаоних људи . . . По мишљењу г. Перића наша држава цени религију, јер почива на идеји ауторитета, која не може бити без религије. Додуше, ако се држава буде вечито ослањала на ауторитет Цркве, он>да ће од те спреге бити мало користи, јер Хришћанство у суштини својој негира принцип државности и не зна за уски принцип националности. Онај, који верује у прогрес, — тај верује, да ће једнога дана настати социјално-економски односи, који ће учинити државу у њеном данашњем облику и створити једну општу светску државу ... Али такво стање неће уништити хришћанску религију, већ ће још више раширити, јер нам једино она проповеда бескрајни етички идеал („Љубите и непријатеље ваше!") и тежи да загрли сву децу Божју на земљи... У данашњој тежњи државе да се одвоји од Цркве не треба, по мом мишљењу, гледати неминовну борбу државе противу Цркве, јер се она може извести и на пријатељски начин. Ако је нпр. одвајање Цркве од државе у Француској изведено у непријатељском духу (тамо су револуционари били увек противу цркве), — дотле у Америци видимо да је то одвајање изведно на један пријатељски начин. Јер, у Америци је црква потпуно самостална у својим поступцима. У Француској је револуција 1830 год. разрушила двор париског архијепископа; револуције 1848, 1870 и 1871 год. убише шта више и саме архијепископе париске! . . Али у Америци видимо, да и ако држава не води бриге о Цркви, да католичка црква тамо

12 ) В. излагања г. Перића у „Летопису Матице Српске", Нови Сад, 129, стр. 82. 13 ) В. моју рецензију о тој књизи у „Српској Цркви", Сарајево, 1920.