Бранич

522

„Б Р А Н И Ч"

Она лица која су разума лишена не могу уговора чинити. Та лица не располажу слободном вољом, иако је воља чак код свеснога човечијег бића несумњиво детерминисана. Грађански законик изједначује малолетнике до седме године старости са предњим лицима. Из овога излази, да су малолетници старији од 7 година, у очима Законика, свесна бића и да имају одређеиу и чврсту вољу, поред тога што не поседују у пуној мери развијену свест која је пунолетном лицу потребна за кретање у свету и стварање правилног мишљења. Другим речима, воља малолетника до седме године старости нема правнога значаја. Њој се не може прибавити задовољење пошто она, у правном с м и с л у, и не постоји. У нашем даљем излагању нас ће поглавито интересовати малолетници и то оии који су старији од седам година. Ми ћемо говорити само о њиховим правима која непосредно излазе из самих прописа. Оних, пак, права, која су, у ствари, дужност трећих лица, ми се нећемо дотицати. Малолетници старији од седам година имају и разум и вољу којој се може, правно узевши, прибавити задовољење. Иако реализовање те воље прате извесне законске санкције, ипак то не умањава значај факта, да се таква воља мора узети у оцену, ако би се она неким случајем одлучно испољила. Нама изгледа да смо са овом констатацијом на правилном гледишту. Иначе, шта би значили уводни прописи Грађанског законика: Сваки човек се сматра као лице, и као такво има природна себи својствена права, која се ником не укидају; сваком Србину — то се односи и на странце — личност и сопственост и сва са овима скопчана права јесу невредима и стоје под заштитом и обраном закона; нико не може човека у таквој зласти имати, да с њим самопроизвољно као са стварима поступати и располагати може; самовољство, сила и превара никоме не помаже; сваки има право, правично и законо средство употребити против нарушитеља својих права, и у случају нарушења, помоћ код с в о ј е власти тражити и захтевати, да се законим путем, што му припада, даде и нарушено право поврати; воља и наредба човечија заступа закон, под извесним ограничењима; права, која су за личност или особити чин или услов везана, с њим заједно исчезавају. Сада пређимо на примере који би илустровали наше тврђење, да малолетна лица изнад седме године старости имају тако звану вољну способност. Подвлачимо да је тим лицима за извесне правне моменте ова способност изрично призната. Ми ћемо се држати поглавито реда који је поставио Грађански законик. Људи се деле према добу старости: на малу децу до 7 године; децу недораслу до 14 година; децу дораслу изнад 14 година и на пунолетна лица која имају најмање 21 годину старости. Само су нормални пунолетни грађани овлашћени да своја права држе, њима рукују и располажу што би све заједно сачињавало појам пословне способности.