Бранич

524

„Б Р А Н И Ч"

Непунолетно лице не може што обећати. Али, ако би било старије од 7 година и ако би што примило на своју корист то стоји. Отац — старалац нема законске могућности да спречи малолетника да прими поклон који је по њега користан. Јер, ако би старалац (шире значење) био упорно противан, малолетник би био овлашћен обратити се старатељској власти која би узела у заштиту жељу малолетникову, под претпоставком, да је и та власт нашла за малолетника корист у поклону и да је стараочево противљење безразложно. Малолетник старији од 7 година може обавити неки посао за свога властодавца, под условом да је за склапање уговора о пуномоћству био добио одобрење од стараоца. Лице малолетно изнад 7 година старости сматра Грађански законик за свесно биће. Учини ли какву штету, сносиће само последице (овде се мисли на последице грађанске природе). Има места повраћају у пређашње стање по закључењу неког правног посла: 1) ако је било заблуде; и 2) ако је наступило оштећење преко половине. Овај пропис нарочито иде у прилог наше тезе, пошто у своме другом делу предвиђа могућност да малолетник уговара са трећим лицима, без знања стараоца, наравно да то све иде у корист самога малолетника. Напротив, нема места повраћају у пређашње стање у корист малолетника: 1) ако се је малолетник служио лукавством у погледу своје зрелости; и 2) ако се је обавеза родила на терет малолетника услед учињеног злочина или услед неког недопуштеног поступка. § 155 Грађанског законика стављамо на последње место у листи примера и то зато, што се он не односи искључиво на наше малолетнике. Деца извесну власт црпе из тог прописа. У случају да отац децу злоставља, да их на рђав пут води или би дечије васпитање пренебрегао, деца се могу суду потужити. Таква се притужба мора узети у разматрање и ако би била основана, може се оцу родитељска власт одузети. По стилизацији, § 155 даје пример асИо рићНса. Ми зато мислимо да је малолетник до седме године старости ограничен само на притужбе услед злостављања, док би садржину оних других притужби могао да схвати само малолетник изнад седам година старости. Из ових многих примера излази да малолетници старији од 7 година, иако не могу своја права држати, њима руковати и располагати ипак су овлашћени захтевати да с њихова воља чује и да се она у крајњој линији процени код надлежне јавне власти ради потребне одлуке: при одређивању позива, поклону, стицању уопште, женидби и удадби, еманципацији, при избору своје или мужевљеве родитељске власти, писању тестамента, т. д. Дакле, при сваком сукобу захтева малолетника, старијег од 7 година, са гледиштем његовог родитеља или стараоца, стара-