Бранич

530

,3 Р А Н И Ч 1

дела увреде и клевете, док има судова код којих је пракса сасвим супротна. Које је мишлзење, односно, која је пракса тачна? По првом мишљењу, у делима која се тичу личности (н. пр. код увреде и клевете) тужбу мора поднети сама жена без свог законског заступника. По једном другом мишљењу, које допуњује поменуто, муж може за жену тужити само ако је ова умрла. Супротно томе, стоји мишљење: да муж код дела увреде и клевете, као законски заступник своје жене, може место ње подизати тужбу. Будући да је приватна тужба изјава воље лица овлашћеног уопште на тужбу, треба решити питање, да ли муж за своју жену може, код кривичних дела увреде и клевете, дати такву изјаву своје воље и да ли ће та изјава бити довољан повод за почетак и вођење претреса или, пак, да ли поступак у том случају треба обуставити, ако не постоји и изјава жене, а због недостатка активне легитимације. Према § 87 од. I к. з.: „за лица неспособна за правне послове предлог или приватну тужбу може поднети законски заступник". Законски заступник може, према томе, увек поднети тужбу за лице које је пословно-правно неспособно, па му се та активна легитимација, према наведеном пропису, не може ускратити ни код дела увреде и клевете. Да би муж за жену могао, код дела увреде и клевете, подићи тужбу, треба за тај случај, да се испуне ова два услова: 1) да је удата жена неспособна за правне послове и 2) да је муж законски заступник своје жене. Према § 920 г. з.: и „удате жене за живота мужевљева уподобљавају се младолетнима". Из овога прописа видимо, да је удата жена за живота мужевљевог пословно-правно неспособна. Према § 109 г. з. дужност је мужа, да своју супругу од сваке напасти брани и да је на сваком месту заступа. Из овога прописа видимо, да је муж заступник своје жене. Како смо се, претходно, уверили, да је удата жена за живота мужевљева неспособна за правне послове то је муж њен законски заступник, јер се законско заступништво односи на лица без пословне способности. Када смо, према томе, дошли до закључака да је жена неспособна за правне послове и да је муж законски заступник своје жене, онда се можемо уверити, да напред цитирани пропис § 87 од. I к. з. вреди и за жену, на коју се, такође, односи и пропис § 55 ксп.: .. .„лица која нису способна за правне послове заступају при подношењу и заступању тужбе у току кривичног поступка њихови законски заступници, који их заступају и у грађанским парницама". Према томе, на основу напред два изведена закључка за удату жену, на основу материјалног прописа § 87 од. I к. з. и на основу формалног прописа § 55 ксп. можемо дати одговор на постављено и спорно питање.