Бранич

СУДСКА ПРАКСА

537

према одредби из чл. 2 У грпп. престају важити сви прописи других закона, уредаба и иаредаба о предметима, који су регулисани прописима новог Грађанског парничног поступка, ако нису изречно којим прописом Уводног Законика за Законик о суд. пост. у грађ. парницама остављени и даље на снази. Пошто је пак материја, коју садржи пропис § 375 а) срп. казн. зак., а то је сметање државине, регулисана прописима новог Законика о суд. поступку у грађанским парницама, то је овај пропис § 375 а) срп. казн. зак. престао да важи. На основу тога, Господин Министар Унутр. послова издао је наређење: 1) да Банска управа сзојим властима и органима опште упразе скрене пажњу на дерогацију § 375 а) срп. казн. зак., да оне потчињене органе, који би у будућности покретали поступак по прописима § 375 а) срп. казн. зак., узме на дисциплинску одговорност; 2) власти, којима је поверен надзор над општинама, да упознају са чињеницом, да су за суђење по државинским стварима сваке врсте искључиво надлежни редовни судови. Даље је, у овом акту Господина Министра правде наведено и образложење Господина Министра Унутр. послова за издавање горњих расписа. Осим тога скренута је пажња на одлуку Касационог суда од 29 септембра 1937 год. Кно-81/34 која се односи на један конкретан случај а којом је одлуком на основу прописа § 104 Зак. о уређењу редовних судова решено, да је за расправљање због дела из § 375 а) српског казненог заксника надлежан суд односно општина а не срески суд. Да би се, према томе, по изложеном питању могло да изда правилно упутство односно да би се могле предузети потребне мере за његово решење, Господин Министар правде сматра за потребно да Касациони суд, узевши у обзир и разлоге Господина Министра Унутрашњих послова, достави своје мишљење, по горњем питању. По овом тражењу Касациони суд у својој данашњој Оиштој седници, а на основу § 16 тач. 2 Закона о своме устројству, проучио је постављено питање, па је нашао: Законик о поступку судском у грађанским парницама за Краљезину Србију од 20 фебруара 1865 год. није садржавао одредбе о заштити државине, као фактичког стања. Грађански законик од 1844 год. у глави II „О државини и праву држања" штити својинску државину т. ј. државину, засновану на праву својине, али су за расправу тога питања надлежни редовни судови — § 200 гр. зак. Казнени законик за Краљевину Србију од 1860 г. предвиђа казненоправну заштиту државине као факта. У § 375 а) — новела од 1861 год. у своме првом и другом ставу предвиђа казну од три до тридесет дана затвора за онога, ко самовласно (без насиља) захвати што од земље општинске, правителствене или опште народне или ко приватно какво добро на горњи начин заузме или туђу ливаду прекоси, њиву преоре, прекопа и т. д., ако ово не би у други вид кривице прелазило, у ком се случају по другим опредељењима казнити има. Осим тога, учиниоцу овога дела има се одузети оно што је захватио а има и штету да накнади. Само у случају ако се утврди, да је кривица оптуженог застарила, власт, која суди, по оцени доказа, одлучиће која ће страна, као јача, остати у државини спорног земљишта .до свршетка спора о својини а слабију страну упутити на парницу. Законом о привременом продужењу важности законских прописа о кажњавању од 31 децембра 1929 год. задржана је у важносги цела трећа част Казненог законика од 1860 г. па према томе и одредба § 375 а) истог законика. За извиђање и пресуђење дела из овог законског прописа остала је и даље надлежна полицијска власт и општински суд у смислу § 4 а) Полициске уредбе од 18 маја 1850 год. Законик о судском поступку у грађанским парницама од 13 јула 1929 год. садржи нарочите прописе за поступак по тужбама због сметања поседа (државине) кад се тужбом захтева само заштита последњег стања поседа — §§ 548—544 истог законика. Даље се поставља питање, које садржи и напред наведено писмо Господина Министра правде а то је: да ли је пропис § 375 а) старог Казненог законика укинут у целости ступањем на снагу Законкка о судском поступку у грађанским парницама од 13 јула 1929 год. пошто поменути пропис такође регулише питање заштите државине? Касациоки суд налази, да је § 375 а) старог Казненог законика остао у важности у колико је реч о његовом првом и другом стању, и после сту-