Бранич

592

„БРАНИЧ"

Резултат интервендије дошао је у опреку с оним надама, које су у нама побудиле речи и уопште пријем г. министра. Нити су судови позвани на најстрожији поступак против надриписара, тих не само адвокатских него и народних штеточинаца; нити је измењена Уредба минисгра правде број 11432/37 ради укидања претеране заштите државе, самоуправних тела, јавних и општекорисних установа у извршном поступку; нити се приступило новој изради пројекта Закона о иступима; нити је измењен поштански правилник да би писма заступника сиромашних странака била ослобођена од поштарине; нити су у Закону о судским таксама проведене затражене промене, а напосе није укинуто неоправдано јемство адвоката за таксе; нити су на подручју Апелационога суда у Загребу укинути остаци спајања адвокатуре с јавним бележништвом; нити су предузете мере против тога да уз нас адвокате и неадвокати заступају пред судовима и властима; нити смо призвани код припреме закона, уредаба и правилника; нити нам се достављају законски предлози на мишљење; нити су дане гаранције за једнаку и праведну примену Правилника о иаградама адвоката; нити је што учињено у погледу мировинских таксених маркица. Скоро истовремено, а онда поново дана 20 фебруара 1939 г. путем депутације, и дана 24 априла 1939 г. писмено замолили смо г. министра саобраћаја да измени Уредбу од 3 јула 1936 о повластицама на жељезницама и бродовима, тако да би наши чланови уживали погодност вожње за полазак на годишње скупштине Савеза и Адв. комора као и евент. седнице одбора, али смо били одбиђени „с обзкром на тарифну политику ко.ју води министарство". Ми напротив мислимо да тарифна политика не треба бити вођена тако, да спречава или отежава адвокатима вршење оних дужности, које им је иста државна власт наложила законом. Тек у вези с горњим негативним резултатима постаје вредним да се забележи један ситни позитивни резултат, а тај је да је г. министар пошта на интервенцију загребачке Адв. коморе стао на крај дотадашњој неоправданој пракси поштанских уреда, који нису признавали ваљаност легитимација Адвокатских комора. И тако отсад, будете ли хтели дићи на пост рестант писмо или новац са поште, вероваће пошта вашем идентитету, ако га утврдите легитимацијом Адвокатске коморе. Али не само да се нашим захтевима није ишло у сусрет, него се чак у противноме правцу ишло даље. Тако на пр. Уредбом МС. бр. 627 од 22 јула 1938, обнародованом у Службеним Новинама од 1 јула 1938, дано је право извесној категорији чиновника Државне хипотекарне банке да заступају ту банку пред судовима, дакле право, које би по закону морали имати искључиво адвокати, пренесено је делимично на неадвокате. Посебним прописима дано је једнако право и чиновницима Привилеговане аграрне