Бранич

БЕЛЕШКЕ

623

надлежност т. ј. доносити прописе о њима и ове извршивати преко својих органа (т. 1—7) и где је надлежност државе ограничена на издавање прописа, каткада на издавање само основних начела или општих начела (т. 8—11). Кад кажем јасно, нећу рећи да ни ту неће бити тумачења и дискусија у овој или оној тачки. Ту се имају расветлити неке ствари у духу утврћених метода тумачења таквих прописа. Али хоћу рећи да нема нарочитих тешкоћа при примени њиховој. Подела надлежности, која је учињена у уредби, то је једноставна подела на надлежност државе и надлежност бановине. која не садржи нека разликовања која се сусрећу у модерним уставима. То није учињено што је ова и оваква подела добила еластичности на тај начин, што је министарски савет овлашћен да чини промене у корист државе или корист бановине. У осталом, то се у датом тренутку ни.је могло учинити нити је било целисходно. III Ми ћемо се овде задржати на једном од тих питања, и то оном које причињава нарочите тешкоће. То је питање које се односи на надлежност државе за издавање основних начела и општих начела закона. Ова начела у ствари за сада, докле се не изврши реорганизација државе у потпуности, у важности су само у односу на бановину Хрватску. Ако је код њих јасно да спадају у надлежност државе, никако није јасно како поступати у пракси, када се не зна која су то основна начела, докле год се о томе не донесе једма уредба, односно нормално, закон. Државној власти стављеио је у надлежност да доноси основна начела о .једној материји од фундаменталког значења за државу, на име основна начела просветне политике. Питање се најпростије решава, ако држава донесе уредбу, која ће садржати та основна начела, и бановина Хрватска за све то време не врши промену постојећих државних прописа. Ово је имало да се одреди у прелазним наређењима; и то се може. споразумно, одлуком министарског савета у сваком тренутку да учини. Нема сумње. да би се морали одредити рокови у ко.јима има то да се учини, да се ненормално стање сувише дуго не би отегло. Али не видимо нарочито великих тешкоћа да се и уредба донесе у скором времену. За двадесет година заједничког живота нешто се ваљда ипак урадило што може да послужи у просветном законодавству за заједничку основу; ако ништа друго, искристалисала су се гледишта и има се извесног искуства за законодавством које ће корисно послужити. У овом случају би све ишло нормално. И министарски савет и министар просвете би имали да се старају да се општа начела, одређена уредбом, издата од државе, извршу.ју од стране бановинских власти, што ће рећи да поосветни прописи које они донесу, буду у сагласности са основним начелима и да се они и стварно примењују у животу. Али питање је шта ваља радити, докле држава не донесе општа вачела, што би евентуално из ових или оних разлога потрајало и дуже. Држава очевидно ни у том међувремену не може остати равнодушна према просветној политици бановине Хрватске, и она ће морати (тј. она је овлашћена и дужна) да води надзора. Питање је само, како га може водити кад још нема уредбе са општим начелима. У немачкој науци и пракси био је створен појам „самосталне" контроле савезне државе над државицама. На име, једна контрола која се називала „несамосталном" била је контрола по законским прописима донетим од државе; и друга, која се називала „самостална" била је контрола када је држава имала права да издаје прописе, али то није учинила још: у међувремену 1една посебна држава је издала прописе о дотичним материјама, што је сасвим природно, јер не може се живот и рад посебне државе обуставити. Ово је било примљено у опште и важило је као позитивно право. Оно, о чему се савезна држава имала да стара, то су законити интереси државе, садржани у законима на један или други начин. Ми ћемо овде навести један пример из немачког права да се јасније види како та врста контроле изгледа. У Немачкој се резоновало овако. Пошто је железничка администрација дужна да одржава потребну сигурност на железницама, она се мора старати да даје довољно плате и наднице да би имала довољан број особља, довољно спремног и довољно одморног. Зашто? Зато што кад нема довољно особља, када није спремно и када је