Бранич

652

,Б Р А Н И Ч*

За овим реч добија Др. Радоје Вукчевић, адвокат из Београда, који одговара на критике у колико се ове тичу комориног часописа Б р а н и ч а, награде за коректуру Бранича и хонорисање чланака објављених у Б р ан и ч у. Признаје, да је било случајева да се узимала за Б р а н и ч судска пракса која је истовремеко објављивана у дневној штампи, али да је то било само у случајевима недостатка судске праксе за Б р а н и ч са друге стране. Вели, да Б р а н и ч није ни изнад ни испод других правних часописа и налази, да су кроз Бранич критиковани незаконити акти власти у овој земљи, и то у доба превентивне цензуре, чиме се не може похвалити ниједан други правни часопис. Изјавл^ује, да рекламе у Браничу није било и вели, да ако неко пише у Б р а н и ч у да је то сарадња, а ако се неки пут напише друкчије него би се желело, да је то законска дужност, коју диктирају несређене прилике. Реч добија Трипко Жугић, адвокат из Београда који одговара на замерке у колико се ове тичу рада о опорезивању адвоката и вели, да је Комора у том случају била на висини и што је у њеној моћи стајало, све је учинила да се ублажи и смањи опорезивање њеннх чланова. Комора је на захтев појединих пореских управа на време давала своје мишљење о томе, на коју би суму чистог прихода имао да се задужи за дотичну годину порезом поједиии од њених чланова. Та је оцена давата у најбољој намери и увек се Комора трудила, да са разрезом порезе буду задовољени сви њени чланови. Са овом се оценом нису слагали поједини порески одбори и онда има пуно случајева где су наше колеге погођене са тежим пореским оптерећењем. Наводи да су чланови рекламационог одбора одлучно заступали интересе својих колега. Било је случајева где су чланови успевали али у већини случајева није се имало успеха, јер су на гласању остајали у мањини. Напомиње, да у последњим годинама нема много жалби од стране колега за разрезе пореза, али зато има пуно жалби од стране државног заступника, којима се тражи повишење разреза. Напомиње, да нам порески систем и опорезивање појединаца не ваља и да онда није никакво чудо што је многи од нас пореских обвезника незадовољан са пореским задужењем. Претседник даје реч Павлу Тодоровићу, адвокату из Београда, који говори о прештампавању у Б р а н и ч у чланака објављених у дневним листовима и вели, да је до речи колеге Др. Вукчевића веровао, да је Одбор у праву, али да после његове речи види, да је Одбор код тог случаја грешио. Односно предлога Рајка 1овановића за акцију против пискарача слаже се са њим и тражи, да се поведе оштра борба против правних оделења великих фирми. Односно опорезивања адвоката налази, да кривица није до Одбора коморе нити до пореских и рекламационих одбора, већ до тога, што су пореске стопе претерано високе и натерују обвезнике, да неверно пријављују порез. Реч добија Др. Јурај Кулаш, адвокат из Београда, који констатује, да је благајник Коморе Сима Алкалај у својој речи признао, да Б р а н и ч нема прихода, а Др. Вукчевић да се на штампу троши око 65.000.— динара, што не сме бити и што је доказ да је коморин часопис Б р а н и ч лоше уређиван. Претседник, по пристанку скупштине, даје реч г. Др. Драгољубу Аранћеловићу, професору Универзитета из Београда, који поздравља рад скупштине и наглашује да он види, да се на скупштини не третирају питања која задиру у интересе само адвоката, већ и питања од општег значаја, која задиру у интересе целог грађанства као што су: стање судских зграда, недостатци кредита за чишћење ових зграда, амнестија криваца за дела која се гони по приватној тужби, величина судских такса и моли, скупштину, да ова горућа питања не остану само у оквиру скупштине Адвокатске коморе, већ да се та гштања расправљају јавно на конференцијама, за које ће се заузети само адвокати, па да се тако да публицитет мислима по тим општим питањима. Пошто је листа пријављених говорника исцрпљена, претседник кратко одговара на излагања и критику предговорника и констатује, да су сва покренута питања у ствари она иста питања којима се бавио и овај Одбор, а исто тако и сви ранији Одбори. Извештај о једногодишњем раду не може да обухвати цело то пословање, јер се ограничава на једну годину, а то је разлог и да уистини годишњи извештаји личе један на други. У погледу критике поводом часописа „Б р а н и ч", претседник изјављује, да је