Бранич

84

„Б Р А Н И Ч*

И судско оделење У овом оделењу обављаће се: све грађанске иарнице било но старом било но новом суд. поступку; ствари мандатног, меничног и чековног поступка, спорови који проистичу из порабних уговора и сви предмети по закону о извршењу и обезбеђењу. III судско оделење У трећем суд. оделењу обављаће се: сви кривични иредмети за које је надлежан Срески суд ио Закону о кривичном поступку или по одредбама посебних закона. IV судско оделење У овом оделењу радиће се: све ствари старатељства (пупиларне) и ванпарничне ствари (неспорне) по Закону о старатељству и по правилима о неоспорним делима; све ствари по закону о ванпарничном поступку, затим спорови вођени код општинских власти, расматрање пресуда избраних судова по деобама задругара и таксене кривнце; овде ће се вршити потврде и примаги поравнања. Најзад, овде ће се примати усмене тужбе у одређсном судском дану. Распоред судија 1) Александар Пеливановић, старешина суда, обављаће све послове из првог суд. оделења, изузев послова по Уредби о ликвидацији земљ. дугова. Радиће, затим, све ствари старатељства и ванпарничне ствари. 2) Витомир Пиварски, радиће на свима стварима из другог суд. од. и то на предметима који се воде по почетном слову породичног имена туженика од слова „Л" до „Ш" закључно с тим да ће по свима извршним нредметима из ранијих година окончати поступак. Сем тога примаће поравиања и усмене тужбе, а радиће и све послове по Уредби о ликвидацији земљорадничких дугова. 3) Милан Глишић, судија, радиће све ствари из другог суд. оделења и то по предметима који се води по почетном слову породичног имена туженика од „А" до „Л" закључно. Затим, спорове вођене код онштинских власти; разматраће пресуде избраних судова по деобама задругара; радиће све таксене кривице и сва оверавања по записнику Ов. 4) Зоран Домановић, судија, радиће све ствари из трећег судског оделења. 5) Драгиша Поповић, судија, налази се на раду у Претседништву владе, те није 'обухваћен распоредом.

ПРИКАЗИ Др. Ненад Гризогоно: а) Правна заштита жига, узорака и модела, б) Пренос права жига без преноса предузећа. Наше законодавство о индустријској својини новијег је датума. Зато је код нас литература о тим питањима сувише оскудна. Сам проблем у индустријски развијеним земљама заузима истакнуто место. Тако и мора бити кад често један патент или жиг претстављају далеко већу вредност, од највећег поседа, рудника или зграде. Две своје расправе публиковане у часопису „Привредна утакмица", Гризогоно је пренео у две мале брошуре. У првој расправи са пуним правом обара се на узани домен установе нашег жига према прописима из §§ 40 и 56 Зак. о заштити индустријске својине. У другој расправи, у вези § 61 нашег закона убедљиво излаже потребу да се судбина жига као самосталног правног добра, одвоји од судбине самог предузећа, које га је регистровало.