Бранич

ПРИКАЗИ

питању оваква кривична дела. Не само Подгорица према Љубљани него и нпр. Загреб према Сплиту показују знатне разлике. Тешко би се могло рећи, да је околина Сплита на вишем културном нивоу од околине Загреба. Једнако важи и за Нови Сад. Из изнете табеле не види се, у каквом бројном сразмеру стоји становништво појединих од назначених подручја. Али код отмице женскиња важну улогу играју и схватања народа дотичног краја о лолној части, сдободи кретања девојака итд. Ради тога Црна Гојра без сумк»е и стварно има мањи број отмица. Ко би, дакле, хтео вршити успоређења и тражити факторе од одлучне важности по овом питању имао би и широко и занимљиво ноље рада. в) Статика и динамика у типологији злочинаца, 1939. Један мали одломак у низу радова из овог подручја од истога иисца. Насупрог претеривању у типолошккм класификацијама стоји динамичко схватање криминалитета, које у злочинцу види једну јединствену личност у развоју. Злочинац од заната није постао такав својим првим кривичним делом него се постепено развијао. Ради тога се може и мора настојати спречити развој у том правцу. Али, по мишљењу писца, унутар кривичног законодавства није могућа апсолутна индивидуализација, јер суд мора узимати у обзир и оне моменте, који су од важности за специјалне циљеве крив. права. г) 01е Егргоћипд дег 5;сћегћеН5та5бпаћтеп т Ји^озЈауеЈеп, Реферат за римскн криминолошки конгрес 1938 год. Писац приказује мере безбедности нашег кривичног законодавства Сматра, да наш К. з. познаје триализам кривичних санкција. Шири слојеви карода немају јасне појмове о разлици између казне и мере безбедности са разлога, што нису за мере безбедности, са којима је скопчано лишење слободе, основани специјални заводи. Налази, да би у самом К. з. требало оштрије делити казну од мере безбедности. Поред«пишчевог триалистичког гледишга постоје и дуалистичко (Др. Тома Живановић) и плуралистичко (Др. М. Аћимовић) гледиште о санкцијама нашег К. з. Ми Смо у нашем чланку „Заштитни надзор" (Архив 1937) изложили наше теоретско гледиште о унитету кривичних санкција, другим речима да се казна и мере безбедности у суштини не разликују једни од других. Ради тога сумњамо да би и ти засебни заводи за извршење мера безбедности могли у народу створити уверење, да казна и мере безбедности нису у ствари једна иста врсга кривичних санкција. д) ХаШЈз т1адте рге<1 аШоћоНгтот 5 ргаупе §а 81аШеа, 1939. Писац приказује законске прописе о сузбијању тровања омладине алкохолним пићима, при чему се нарочито задржава на нашем К. з. и Пројекту закона о иступима. Дејство алкохола је страховито, напосе када је у питању омладина, услед чега треба ово зло енергично сузбијати. Ипак главни и најбољи начин сузбијања није онај преко законских прописа него путем просвећивања народа: (ЈиШ 8ип1 к^е.ч «јпе шогЊи«?

Др. Миодраг Аћимовић, проф. Универзитета, Суботица: функционална надлежност редовних кривичних судова у схватању владајуће доктрине и позитивног ирава, 1939. Према аутору је функционална надлежност (у смислу позитивног права) право и дужност једног суда да у конкретном случају кривичног поступка учествује у одређеном делу поступка и да свршава и друге послове у вези _са кривичним стварима, које му се законом нарочито у задатак стављају (3). ^ теорији постоји сагласност у погледу појма функционалне надлежности, једино се мишл>ења размимоилазе у погледу њеног практичног значења. Једни је наиме излажу као самосталну специфичну надлежност, док је други сматрају саставним делом стварне надлежности. Писац сматра, да појам функционалне надлежности има велико не само теретско него и практично значење.