Бранич

170

„Б Р А Н И Ч'

као свога посленика, н. пр. као књиговођу, благајника, помоћника, правног саветника и т. д. јер се ту командитор према друштву не појављује као командитор, већ као неко треће, друштву потпуно страно лице. Важно је ипак напоменути, да командитор који је запослен као посленик друштва, мора бити у потчињеном положају друштвеном деловођи тако да тај његов положај не допушта трећим лицима никакву сумњу о његовим својствима. Исто тако, баш с обзиром на ту потчињеност командитора — посленика према друштвеном деловођи, под чијом управом једино и учествује у друштвеним пословима, не може бити апсолутно никакве опасности да ће командитор тиме што је запослен у друштвеном предузећу стећи известан одлучан утицај на управљање пословима командитног друштва и на тај начин загрозити интересима јавиих другара. „Ово право командитора санкционисаио је негативно одредбом § 29 Т. 3. Изворник нашег Т. 3. је француски Т. 3. По првобитном тексту чл. 27. француског Т. 3. коме одговара § 29. нашег Т. 3., командитор не може обављати никакав посао управљања, нити бити употребљен за друшгвене послове, чак ни као пуномоћник". Међутим законом од 6. маја 1863. г. избачене су речи „нити бити употребљен за друштвене послове". Наш Т. 3. је од 1800 године тако да су наши редактори Т. 3. имали пред собом првобитн.и текст чл. 27 Фран. Т. 3. Пошто су пак наши редактори испустили речи „нити бити употребљен за друштвене послове" то се онда може са пуно разлога претпоставити, да је командитору дозвољецо да буде употребљаван за друштвене послове, које се законско тумачење и одомаћило код нас. По себи се разуме, да командитор као посленик ни у ком случају не сме да врши послове, које би командитно друштво обавезало према трећим лицима. У случају кад би командитор прекорачио своју компетенцију, наступиле би последице из § 30 Т. 3. т. ј. командитор би постао неограничен и солидаран, као јавни другар одговоран за све друштвене послове. У том случају он одговара као {а1биб ргосига*ог т. ј. отшз си!ра пошто његова обавеза према трећем лицу почива на овлашћењу које је добио на основу самосталног уговора о најму — 1осаИо сопсЈикИо орегагит са командитним друштвом.=) 2. Да са командитним друштвом, односно његовим деловођом склапа све врсте послова. У овом се случају комадитор појављује као треће лице, и као такво може склапати све врсте послова у границама закона. Ако рецимо командитор продаје на велико какву робу, а командитно друштво на мало, онда је изван сваке сумње да командитор може са друштвом закључити уговор о снабдевању дотичном робом. Исто тако може командитор за друштво гарантовати код неке банке, али у сва-

') Ог. Радомир Поповић: Законска забрана мешања командитора у друштвене послове. Стр. 187.