Бранич

ВАЖНОСТ ПРОПИСА §§ 150 И 151 ЗАКОНА О ШУМАМА 191

речност не може објаснити ни принципом нарочите заштите шумске привреде. У нашем примеру — када се злочин утаје на основу §■ 150. Зак. о шумама казни као преступ крађе — дат је леп доказ противречности систему кривичног права и принципу нарочите заштите шумске привреде. С обзиром на овакву могућцост, не може се, заиста, ничим правдати одступање од класификације кривичних дела како је она проведена у кривичном закону. С)во је јасан разлог противу гледишта да је §. 150.. Зак. о шумама посебан кривично-правни пропис. 3) Израз „Казниће се за крађу по кривичном закону" је неодређен. У кривичном закону постоји више прописа о казни за крађу, па се поставља питање, по коме од ових прописа треба да буде кажњен онај који противправно присвоји ствари поменуте у §. 150. Зак. о шумама. Да ли ће се казнити по пропису, који предвиђа најтежу врсту и меру казне (§. 316 к. з.) или по оном, који предвиђа најблажу врсту и меру казне (§. 320 к. з.) или по неком средњем мерилу. Ако противправно присвајање испуњава све услове крађе са гледишта кривичног закона, ствар је лака; у таквом случају извршиће се ужа квалификација дела и примениће се казна по одговарајућим прописима кривичног закона. Али, ако то није крађа, онда се налазимо пред нерешивим проблемом: по коме пропису треба да се изрекн е: казна. Нема утврђеног, опште обавезног критеријума, да с*е тако дело казни по једном одређеном пропнсу кривичног закона и судија би, по својој увиђавности а без одређеног правног и логичког мерила, одлучио да ли да примени најстрожиили најблажи или неки пропис средње строгости. Тако §. 150. Зак. о шумама узет као посебан кривично-правни пропис, и као израз појма кривичног дела 5ш §,епепз ле одређује казну за то дело него оставља судији да у једном широком оквиру, у границама максималних и минималних могућности кажњава за крађу по прописима кривичног закона, ; л одлучи о врсти и мери казие а није истовремено одредио никакво правно мерило нити постоји логично мерило избора врсте и мере казне. То у пракси води судијској самовољи и хаосу. Теоријски, то противуречи битном принципу кривично правне науке пиИа роепа зше 1е§е. То противуречи основном правилу нашег кривичног закона, да се неко може казнити само за онодело, за које је закон унапред прописао одређену врсту и меру казне. Ето чему води гледиште, да §. 150. Зак. о шумама важи као посебан кривично-правни пропис. 4) Видели смо, да појам противправног присвајања туђе покретне ствари обухвата више специјалних појмова кривичних дела предвиђених у кривичном закону. За нека од ових (за крађу из §. 314 ст. 2, 315, 316 и за утају из §. 319 к. з.) предвиђена : је казна губитка часних права а за противправно присвајање,. ван случајева крађе и утаје (§. 322 к. з.) ова казна није предвиђена. Пропис §. 150. Зак. о шумадча схваћен као посебан кри-