Бранич

ВАЖНОСТ ПРОПИСА §§ .150 И 151 ЗАКОНА О ШУМАМА 195

Зак. о шумама чине довољне елементе појма кривичног дела §ш §епепб која се казне казном одређеном у кривичном закону за крађу. Може се напротив узети да поменути прописи закона о шумама не установљавају појам кривичног дела, него само упућују да се одређене радње имају казнити по одредбама кривичног закона и под условима из кривичног закона. По првом схватању поменути прописи Зак. о шумама дефинишу кривично дело аутономно од кривичног закона а по кривичном закону има се изрећи само казна. По другом схватању, напротив, ови прописи не дефинишу никакво кривично дело, него упућују да се извесне радње казне као крађе по кривичном закону, а судија је дужан да у конкретном случају само са гледишта кривичног закона одлучи и о делу и о казни. По првом схватању поменути прописи Зак. о шумама имали би карактер правила нормативне природе а по другом схватању само деклараторне природе. Очигледно је да граматичким тумачењем не можемо решити проблем. Овим начином се не може ни тврдити ни искључити гледиште да су §§. 150 и 151 Зак. о шумама посебни кривични правно прописи, са свим последицама које би ова њихова правна природа изазвала у пракси. Л о г и ч к и, непосредним закључивањем, такође не можемо решити проблем. Овај начин закључивања допуштен је тамо, где из једног суда неизбежно следује тражени закључак. То у нашем случају није могуће. Изрази, којима се изражава казнена санкција у §§. 150. и 151. Зак. о шумама, су двосмислени како смо то објаснили у предњем одељку код чистог граматичког посматрања ствари. Непосредним закључивањем из ових израза одн. из судова који су њима изражени, може се доћи до закључка који потврђује тезу и антитезу дакле, не доказује ни једну ни другу. Овде се за решење нашег проблема не може примити ни познато начело т с!и1ло тШиз. Гледиште, да су прописи §§. 150. и 151. Зак. о шумама посебни кривично-правни прописи, води у пракси резултатима, који су противни цитираном принципу, јер на основу тога гледишта постоји могућност да се за крађу казни лице, у чијем делу нема кривичног дела са гледишта кривичног закона или постоји дело лакше врсте на пр.: преступ из §. 365 или §-а 323 к. з. Тако, дакле, очигледно принципу 111 (1иђш шШиз не може да реши проблем тако, да потврди гледиште по коме су прописи §§. 150. и 151. Зак. о шумама посебни кривично-правни прописи. Овај принцип није довољан разлог ни за супротно гледиште. Видели смо §§. 150. и 151. Зак. о шумама, узети као посебни кривично-правни прописи, дају могућност, да се казни за крађу по §. 314- к. з. онај који би иначе, по кривичном закону, био кажњен за злочин утаје из §. 319 к. з. У овом случају поменуто гледиште користи кривцу и тумачење које би ово гледиште искључило, било би противно принцип ш с!и1ло тЦи$. У с и с т е м у права, Закон о шумама има положај у битном привредног закона, коме је циљ унапређење и заштита шум-