Бранич

ВАЖНОСТ ПРОПИСА *ј§ 150 И 151 ЗАКОНА О ШУМАМА 197

афирмира и негира један принцип. Овај принцип није, дакле послужио као гаИо 1е§15 пропису §. 150. и у циљу да се овим прописом установи специјална кривично-правна норма са свим практичним резултатима њеног специјалног карактера; други разлози зд овакав став законодавца нису нам познати, према томе ,ни рационално тумачење не решава проблем. Ни рационално тумачење не може утврдити да п р о п и с §. 150. Закона о шумама значи посебан кривично правни пропис који установљава појам кри.вичног дела аутономно према кривичном за.к с/ н у. Да видимо да ли нам ово рационално тумачење може помоћи код §. 151 Зак. о шумама. И овде као гаИо 1е§13 долази у обзир само принцип нарочите заштите шумске привреде а не ■пада нам на памет неки други разлог. Али ситуација није у свему иста као код §. 150. У стварности су могућа ова стања: а) да неко обори дрво у шуми, да сече, вади и износи саднице без лротивправног присвајања ових ствари и б) да неко из ове радње изврши идело противправног присвајања ствари. Први случај са гледишта кривичног закона не представља никакво кривично ,дело а под специјалним условом може да образује дело из §. -365 к. з. Ако се овакво дело казни као обична крађа по кривичном закону, то — изузев у случају да дело има обележје .злочина из §. 365 од. последњи — може бити у складу са приндипом нарочите заштите шумске привреде, али са гледишта §. 151. као специјално кривично-правног прописа, постоји могућ«ост да се као крађа по кривичном закону, и то као преступ крађе (пошто нема критеријума за тежу осуду) казни оштећење ствари из -§. 365 од. последњи кр. зак. је се по кривичном закону казни строже него обична крађс 'вакав резултат био ■би противан принципу нарочите заштите шумске привреде, па је (као и код §. 150), очигледно, да се законодавац није руководио овим принпипом при изради прописа §. 151. Зак. о шу;мама. У другсм случају, ако је неко уз радње описане у §. 151. извршио противправно присвајање ствари, ситуација је иста жао и код §. 150. Према томе, оно што смо установили у погледу §. 150 важи и за §. 151. Зак. о шумама. При покушају да рационалним тумачењем објаснимо ствар морамо имати у виду оно што смо већ установили, да су изрази о санкцији садржани у §§. 150 и 151. врло неодређени, да би ови прописи схваћени као специјалне кривично-правне норме, водили •судијској самовољи и хаосу у пракси, да као такви противрече основном принципу кривично-правне науке израженом у сентенцији пи11а роспа 5ше 1е§е и да противрече основном правилу позитивног кривичног права израженом у §. 1. к. з. — Не м оже се заиста, претпоставити некакав гаИо 1е^15, ж о ј и би определио законодавца да установ-љзвајући правно правило омогући овако нерационалне последице.