Бранич

208

„Б Р А Н И Ч"

ИЗ СТАЛЕШКЕ ЈУДНКАТУРЕ Преузиматељ адвокатске канцеларије не може даље заступати странку адвоката чију је канцеларију преузео без пуномоћија саме странке-* Одвјетник Н, Н. именован је по Одбору Адвокатске Коморе у Загребу преузиматељем писарне одвјетника Х-а, који је био брисан из именика на темељу одрекнућа. Преузиматељ писарне наставио је заступати странку брисаног одвјетника без посебне пуномоћи, позивајући се на то да га већ сама функција преузиматеља писарне на такав наставак заступања овлашћује. Заступник противне странке приговорио је таквоме заступању, и тражио о томе закључак суда. Срески суд у Крижевцима закључком од 9. I. 1940., П 952/1939 донио је закључак да је преузиматељ писарне исказан као заступник већ самим именовањем за преузиматеља писарне. Проти томе закључку уложио је заступник противне странке рекурс, који је Окружни суд у Бјеловару као рекурсни суд уважио овим закључком од 22. II. 1940., Пл 218/1940.: „Рекурс се уважује, побијани се закључак укида и правна ствар враћа првостепеном суду да даље по закону поступи у смислу напомена истакнутих у образложењу, а то тек послије правноснажности овог закључка. Образложење Првостепени закључак побија тужени рекурсом као на закону нео■ снован и то због погријешн примејене материјално-правних прописа, дакле из рекурсног разлога § 597. бр. 2 грп. У образложењу наиме, вели да је првостепени суд заузео погријешно становиште да преузиматељ канцеларије бившег одвјетника може пред судом заступати странке тог одвјетника без посебне пуномоћи, а само на основу декрета о преузимању канцеларије. Предлаже да се побијани закључак укине и парнична страна упути - да свом новом заступнику изда прописну пун-омоћ. Рекурс је основан. Рекурсни разлог § 590. грпп. бр. 2. постоји. У смислу .§ 224. грпп. кад одвјетник које странке умре или постане неспособан да настави заступање странке (на пр. брисањем из именика адвоката као ш сопсгесо) прекидд се поступак док стрвнка не постави другог адвоката. У колико закон прописује заступање адвокатом, а тамо, где то адвокатско заступање није обвезатно, не настаје прекидање, пошто може сама странка ступити на мјесто свог бившег пуномоћника и преузимати потребна посебна дјела. Преузи.матељ адвокатске канцеларије не постаје ео рво опуномоћеник странке, коју је заступао бивши адвокат, већ је као такав, у провођењу ликвидације овлаштен, односно дужан да на вријеме обавијести странку, да си изабере новог заступника, те у колико странка није на вријеме сазнала за престанак одвјетништва свог адвоката, евентуално и сам приступи на рочиште и суд обавијести да бивши адвокат неће у будуће више моћи заступати странку, дочим као такав никако није овлаштен да једино на основу декрета, којим је постављен 1 преузиматељем канцеларије бившег адвоката заступа странке истог, што уосталом не слиједи ни из § 44. тач., сл. е) За., како то погријешно узима побијани закључак. На основу тога указује се побијани закључак на закону неоснованимЈге га је ваљало уважењем рекурса укинути и одлучити као у диспозитиву овог закључка". Овај закључак Окружног суда као рекурсног постао је правомоћним.

_* Овај чланак нз судске праксе штампан је у мартовско-априлском броју „Одвјетника" одакле га због интересантности преносимо. Уредништво.