Бранич

226

„Б Р А Н И Ч

менице назначени" одиосно да пуномоћје искључиво н а њ и х г л а с и. Па и у погледу тих послоза о којима, када се врше преко другога, не мора постојати испр=> ва о овлашћењу за то вршење, легитимациони цесионар (пријемник акција, прккривени пуномоћник) н е с м е иступ и т и з а с в о ј р а ч у н. Он, напротив, мора радити за рачун онога, који је привидно цедент или продавац акција а стварно властодавац: јер легитимациони пренос, будући да правно постоји једино као пуномоћство, не може иа што друго овластити до на оно на шта озлашћује и пуномоћство.'") Тако, дакле, Грађански законик не одузима већ само ограничава правну могућност да се, легитимационим уступањем акција, изда пуномоћство у форми власништва. Могло би се, шта више, сматрати да, по њему, та могућност у начелу постоји и да је он тек изузетно ускраћује-. У том погледу, међутим, настаје промена са србијанским Зак. о акц. др. од 1896 године. Тај специјални закон уопште не допушта да се, ради суделовања на друштвеној скупштини, изда прикривено пуномоћство у форми привидног власништва а к ц и ј а. И збиља, према ст. 1 члана 66 поменутог Закона, деоничар „може у збору учествовати и гласати сам лично или може д р у г о л и ц е опуномоћити з а т о". Тако опуномоћено лице мора иступати за рачун и у име властодав ца. То је било очигледно све док наведени пропис, 31 јануара 1930, није био измењен. Али је то исто тако тачно и после те измене, пошто она не дира у начин изражавања оног дела тог прописа који се тиче заступања акционара. 18 ) Осим тога, чланови 58 и 59 закона у питању установљавају: списак

12 ) Доследна примена овог разлога изискује још и то: да се прикривенн пуномоћник или пуномоћник у форми власништва, при отправљању своје уговорене дужности, служи оним начином који закон иначе за пуномоћника предвиђа, да, другим речима, ради, не у своје име, него у име свог властодавца. Ако ми ипак нисмо толико консективни разлогу који је у питању и који смо сами истакли, то је зато што се та потпуна консективност своди на негирање правне допуштености да се прикривено пуномоћсво употреби као такво, па, према томе, и на негирање самог тог прикривеног пуномоћства. Додуше, и гледиште супротно нашем (које би било у складу са у свему консеквентном применом начела о пуномоћству) може се бранити баш с позавом на то : да је јеЈно пракоивено давање пуномоћства, а друго употреба тог и тако добивеног пуномоћства. 13 ) Неизмењени ст. ! члана 66 гласио је: „Акционар може у збору учествовати и гласати сам лично или може другог акционара опуномоћити за то, али јгдчога за сзе своје акције. Ну један акционар не може заступати више од једног акционара, изузузев оне акционаре, којима је он природни заступник". Тако редигован ст. 1 члана 66 нарочито је имао за задатак да онемогући изигравање чл. 65, који је, приликом измене првог од њих, укинут и према коме: „На збору акционарског друштва сваке три акције дају имаоцу право на један глас „Друштвеним правилима може се одредити колико ће највише гласова имати акционар, који има више акција. „Али нн један акционар не може имата више од десет гласова, па ма колико акција имао".