Бранич

НЕКОЛИКО ПИТАЊА ИЗ ОБЛАСТИ АКЦИЈСКОГ ПРАВА

229

вити у том смислу што би се сматрало: да је на овој последњој, неоснивачкој скупштини, заступање преко легитимационог акционара у начелу правно могуће, али да је, при решавању о апорима, изузетно заорањено. Елем, с в о ђ е њ е те забране на изузетак и неједнако обрађивање гласања о апорима у односу на друге случајеве гласања, у којима извесни акционари такође могу, на штету својих садругара или трећих лица, бити лично заинтересовани, јесу, по нама, резултати рационално необјашњиви, а законски неосновани, да не кажемо самовољни. З е По члану 81 т. 6 Закона о акц. др., једно такво друштво „престаје кад број акционара буде мањи од десет". Више је него сигурно да би то наређење било излишно и практично у к к н у т о, ако бисе забрана заступања прекопсеудо-деоничара и прикривених пуномоћника (који би се формално легитимисали као власници акција потребних за учешће у раду збора) сматрала за изузетну о д р е д б у, која важи само у погледу решавања о апорима. У интересу правилне примене и одузимања могућности изигравања тачке 6 чл. 81, мора се, дакле, узети да се у тој тачци између осталог садржи и прећутан пропис који акционарима о д у з и м а сваку правну могућност дана друштвеној скупштини учествују друкчије до лично или преко пуномоћника, који би иступао у њихово име иза њихов рачун. 4° То и такво гледиште једино је у складу са члановима: 8, 12, 56—69, 79 и 81 Закона од 1896. Сви ти чланови, употребљавањем израза „з б о р а к ц и о н а р а" или тиме што траже да се одреди „б р о ј а к ц и ј а и п р е м а т о м е б р о ј г л ас о в а", за друштвену скупштину, „п р и ј а в љ е н и х" односно на њу „д о ш л и х а к ц и о н а р а", показују: да је та скупштина, у смислу наведеног аакона, социјални орган сачињен и скључиво из другара и да, следствено овоме, с а м о они и лица која докажу да су њихови заступници могу узети учешћа у скупштинском решавању и закључивању. 5 ј Због тога што законска наређења из чланова 22—26, који су посвећени акцијама, не овлашћују на издавање деоница без права гласа, мора се сматрати да, по њима, насупрот ономе што важи за американско, енглеско и ново немачко акцијско право, такве деонице не могу постојати. Тим самим фактом и у вези са оним што је утврђено у претходном броју, право гласа се у закону третира као атрибут ч л а н с т в а, који се од тог својства не да раздвојити и који стога могу имати само прави акционари. Сходно томе, ни шт а в је и без јуридичког дејства сваки посао који је отворено или дисимуловано управљен на самостално преношење права гласа или који у стварности до тога доводи. Бе зиачаја је, притом, да ли је дотични посао сам по себи допуштен или не т. ј. да ли би он иначе (да није преузет у циљу